Tradicionalna japanska arhitektura je zasnovana na jednom umerenom, svedenom i duboko duhovnom principu koji se trudi da bude u konstantnom skladu sa prirodom.

Shodno tome, jedni od najlepših vrtova na svetu su dela japanskih pejzažnih arhitekata i umetnika. I dan danas, njihovi savremeni radovi se baziraju na pravilima i formama koji važe već nekoliko vekova.

Pejzažna arhitektura i hortikultura u Japanu imaju tradiciju staru više od hiljadu godina. Još je u XI veku izdat pravilnik o hortikulturi – Sakuteyki. Smatra se da je prvobitno primenjen u baštama šintoističkih manastira. S obzirom na to da su najveći deo svog života provodili u okviru manastira, živeći relativno izolovanim životom meditacije, molitvi i filozofskih rasprava, monasi su kreirali jedinstveni svet u kome su kroz raspored različitih elemenata uspeli da prenesu duh planinskog obronka ili morske obale. To je postignuto veštim kombinovanjem i pažljivim pozicioniranjem veštačkih jezera, različitog kamenja, staza, biljnih vrsta itd. Moć svete vatre (Kami) je predstavljana pojedinačnim kamenjem (Iwakura).

Svaki posetilac ovakvog vrta neminovno je osećao duboku povezanost sa nečim uzvišenim i božanskim, što je i bio cilj – stvaranje okruženja u kome je spiritualnost cvetala. Tokom XIV i XV veka, ustanovljen je karesensuy – stil zastupljen u budističkim hramovima koji je iskazivao svedenost i asketizam Zena. Zapadnjacima, Zen minimalizam budi asocijaciju na savremena dizajnerska rešenja, ali u japanskoj kulturi njegov uticaj je praktično nemerljiv – od čajne ceremonije, preko pozorišta, uki-o slikarstva, kaligrafije i mnogih drugih aspekata života.

Za budističkog monaha, stvaranje ovakvog vrta predstavljao je, pored fizičkog, i snažan duhovni napor kroz koji se postizalo pročišćenje. U okviru toga, postojao je i specifičan odnos prema kamenju koje, po istočnjačkom shvatanju poseduje dušu, isto kao i biljke i životinje. Ovakav odnos je odredio i način upotrebe kamenja u kasnijim periodima.

Kreiranje modernog Zen vrta ima za cilj da se sa što manje elemenata iskaže i dočara što više. Ovaj efekat je savršeno postignut u novom vrtu za jedan hotel u Tokiju, delo arhitekte Šanmajamo Masume. Po njegovim rečima, glavni izazov je bilo kreirati mesto za meditaciju i osamu u sred gradske vreme, megapolisa kao što je Tokijo.

U XV veku, kada čajna ceremonija postaje jako popularna, jedan jako bitan segment društvenog života se prenosi u vrt. Tu posetioci koriste kamenje kako bi prešli preko potoka, oprali ruke u kamenim posudama i uživaju u igrama svetlosti i senke koje kamene lampe pružaju. Na primer, arhitekta Kišo Kurokava, autor Muzeja savremene umetnosti u Hirošimi, je napravio na krovu svoje kuće čajnu baštu. Dok sedi u svom modernom stanu i pije čaj može da uživa u klasičnoj bašti sa kamenom stazom i uživate u jedinstvenom efektu zelene oaze u sred solitera i užurbanog saobraćaja.

„Kada kopiraš radove poznatih majstora iz prošlosti, ne gubi iz vida želje vlasnika, ali stvaraj sopstvenim stilom“ – poručuje nam Tačibana Tosituna, čuveni arhitekta iz XI veka, čije su reči, i posle skoro 1000 godina isto tako aktuelne.

Đorđe Jančić

Police svoju primenu nalaze u svim stambenim prostorijama: kuhinjama, trpezarijama, dnevnim boravcima, dječjim i spavaćim sobama, kupatilima, ulaznim prostorima. Kao praktičan, višenamenski komad nameštaja, izazov su dizajnerima, koji se kreativno poigravaju i uvek iznova predstavljaju nove atraktivne oblike tako da police postaju izrazito dekorativan element enterijera.

Materijali za izradu polica su raznovrsni. Mogu biti napravljene od drveta, iverice, MDF-a, stakla, inoxa, pleksiglasa, kovanog gvožđa ili u kombinaciji više materijala. Oblik i materijal se najčešće prilagođavaju ostalom nameštaju, ali mogu biti izvedene i kao samostalan tj. nezavisan element u prostoru, a pogotovo kada se enterijer uređuje kombinacijom različitih stilova.

Police u dnevnom boravku mogu biti postavljene na centralni zid tako da zajedno s TV uređajem predstavljaju zaokruženu celinu. Mogu se postavljati iznad sedećih garnitura, pored kamina ili samostalno na zidu u punoj ili segmentnoj dužini. U zavisnosti od raspoloživog prostora i potreba, smeštaju se nisko – horizontalno, visoko – vertikalno ili u kombinaciji.

Do punog izražaja u prostoru dolaze kada se koriste u funkciji biblioteke kada zauzimaju kompletan zid ili više njih u prostoru. Kako bi se razbila monotonija dugih i visokih plafona, preporučljivo je odabrati police u kombinaciji više materijala, npr. staklo, drvo i metal ili primeniti više boja. Na taj način prostor će biti dinamičniji, a kompletan ugođaj u prostoriji vedriji.

Vrlo praktičan i nenametljiv položaj polica u dnevnom boravku je iza sedeće garniture, a na tržištu se već mogu naći modeli dvoseda i troseda s integrisanim policama na bočnoj ili zadnjoj strani. Postavljanje polica uz samu garnituru za sedenje zahteva prostran dnevni boravak i mogućnost  slobodnog prolaza oko njih tako da to nije najbolje rešenje za manje prostorije.

Primena polica u službi pregradnog elementa stvara interesantne prostorne odnose, jer svojom transparentnošću spajaju i razdvajaju tako da omogućavaju neometano rasprostiranje dnevne svetlosti u sve delove prostora. Posebno efektna rešenja se postižu primenom staklenih pregradnih polica, koje kao dominantan element, izgledaju vrlo elegantno i prefinjeno bez obzira na dimenziju.

Police u spavaćim sobama mogu biti postavljene kao slobodnostojeće na zidovima iznad kreveta ili toaletnih stočića, ali i kao integralni dio kreveta. Ovakve police su idealne za odlaganje knjige, krema, satova i drugih predmeta, potrebnih pre spavanja ili odmah nakon buđenja. Na ovaj način mogu se izbeći noćni ormarići i rasteretiti prostor.

Dečje sobe su redovino ispunjene policama. Osim za odlaganje igračaka, neophodne su za odlaganje školskih knjiga i pribora. Dinamična postava polica, u različitim bojama, dimenzijama i visinama, upotpuniće razigrani ugođaj dječje sobe. Mogu biti postavljene samostalno na zidu, u sklopu ormara ili kreveta. Maštovite i otkačene police upotpuniće neiskorišćene kutke sobe, a primjenu naći za odlaganje viška predmeta, koji se u dječjim sobama redovno pojavljuju.

Moderne kuhinje, kao nezaobilazan element, imaju otvorene police. Kuhinja više njie prostorija koja skriva i zaklanja već otvara i prikazuje posuđe, namirnice, pribor itd. Ukoliko ste ipak pobornik zatvorenih kuhinjskih elemenata, policu iskoristite kao poveznicu s blagovaonicom ili dnevnim boravkom.

Funkcija polica u prostoru je višestruka. Jednostavna, ali toliko praktična, postala je nezamjenjiv element u kreiranju prostornog izražaja. Iako se zatvoreni elementi s policama ponekad čine praktičnijim zbog održavanja i mogućnosti zaklanjanja neželjenih predmeta od direktnog pogleda, otvorene police naglašavaju i oslobađaju velike zatvorene prostore, daju im dinamiku, izražaj te postaju postolja umetničkih dela, porodičnih fotografija i drugih dragih predmeta, koje rado gledate u svojoj blizini.

Autor:
Monika Galović Dumendžić, dipl. ing. arh.

Izvor: InterijerNet

U najužem centru prestonice, u vreme kada se govori o gradnji najjeftinijih stanova, izgrađeni su i najskuplji. Stanovi u "pametnim" zgradama štede energiju, a svetlo, zidno i podno grejanje, ventilacija, roletne, muzika su automatizovani. Cena kvadrata u ovoj zgradi je između 7.000 o 9.000 evra.

"To je budućnost življenja. Za gradnju ovakvih stanova sve je veće interesovanje u Evropi. Njihovi kupci su uglavnom veliki profesionalci u svom poslu, koji sebi žele da priušte visok standard stanovanja", rekao je Iraci Antonio, arhitekta "Kuci kontrakt dizajna".

U takvoj zgradi tokom cele godine uspostavljena je posebna mikroklima, pa temperatura čak i na terasi iznosi u proseku 21 stepen. Potrošnja energije može se regulisati putem mobilnog telefona ili laptopa iz bilo kog dela sveta.

"Svi ti komplikovani sistemi ventilacije grejanja osvetljenja i svih drugih uređaja su bazirani na jednom centralnom kompjuterskom sistemu, gde putem 'tač skrina' možete da programirate pojedine sisteme. Raznoraznim senzorima taj sistem prati i količinu vazduha, vlažnost i temperaturu", rekao je Miodrag Mirković, arhtekta "Infinitija".

Unutar zgrade biće spa centar i bazen, koji stanari mogu besplatno da koriste, ali i autolift, koji omogućava stanarima da autom dođu direktno do stana.

Bankari zbog krize nerado pristaju na projektno finansiranje, ali su procenili da na ovom skupom projektu ne mogu da propadnu.

"Neki naši klijenti su zainteresovani za kupovinu stana. Razmišljamo i mi u banci o kupovini stana. Cena stana jeste visoka, ali to vam je kao i sa mobilnim telefonom, u početku je bio nedostupan za mnoge, ali sada ga ima svaka osoba. Nadamo se da će tako biti i sa ovakvim stanovima, rekao je Antonis Hadžistantiv, član "IO EFG"

Za sada prodat samo jedan stan u toj zgradi.  Kao zanimljivost, navodi se da u bogatijim zemljama kupci superluksuznih stanova obično ne kriju identitet. Pitanje je da li će u Srbiji važiti isto pravilo.

Izvor: Rts

U najužem centru prestonice, u vreme kada se govori o gradnji najjeftinijih stanova, izgrađeni su i najskuplji. Stanovi u "pametnim" zgradama štede energiju, a svetlo, zidno i podno grejanje, ventilacija, roletne, muzika su automatizovani. Cena kvadrata u ovoj zgradi je između 7.000 o 9.000 evra.

"To je budućnost življenja. Za gradnju ovakvih stanova sve je veće interesovanje u Evropi. Njihovi kupci su uglavnom veliki profesionalci u svom poslu, koji sebi žele da priušte visok standard stanovanja", rekao je Iraci Antonio, arhitekta "Kuci kontrakt dizajna".

U takvoj zgradi tokom cele godine uspostavljena je posebna mikroklima, pa temperatura čak i na terasi iznosi u proseku 21 stepen. Potrošnja energije može se regulisati putem mobilnog telefona ili laptopa iz bilo kog dela sveta.

"Svi ti komplikovani sistemi ventilacije grejanja osvetljenja i svih drugih uređaja su bazirani na jednom centralnom kompjuterskom sistemu, gde putem 'tač skrina' možete da programirate pojedine sisteme. Raznoraznim senzorima taj sistem prati i količinu vazduha, vlažnost i temperaturu", rekao je Miodrag Mirković, arhtekta "Infinitija".

Unutar zgrade biće spa centar i bazen, koji stanari mogu besplatno da koriste, ali i autolift, koji omogućava stanarima da autom dođu direktno do stana.

Bankari zbog krize nerado pristaju na projektno finansiranje, ali su procenili da na ovom skupom projektu ne mogu da propadnu.

"Neki naši klijenti su zainteresovani za kupovinu stana. Razmišljamo i mi u banci o kupovini stana. Cena stana jeste visoka, ali to vam je kao i sa mobilnim telefonom, u početku je bio nedostupan za mnoge, ali sada ga ima svaka osoba. Nadamo se da će tako biti i sa ovakvim stanovima, rekao je Antonis Hadžistantiv, član "IO EFG"

Za sada prodat samo jedan stan u toj zgradi.  Kao zanimljivost, navodi se da u bogatijim zemljama kupci superluksuznih stanova obično ne kriju identitet. Pitanje je da li će u Srbiji važiti isto pravilo.

Izvor: Rts

Krajem 2014. godine planirano je otvaranje nove spektakularne plesne dvorane u Sankt Petersburgu, projekta holandskog projektantskog biroa UNStudio. Pored ovog biroa, učestvovali su i francuski „Atelje Žan Nuve“ (Atelier Jean Nouvel), norveška „Snuheta AS“ (Snøhetta AS) i ruski biro „Zemcov, Kondjanin i partneri (Земцов, Кондиайн и партнеры). Žiri u kome su bili, između ostalih, i gradonačelnik Sankt Petersburga, Valentina Matvienko kao i direktor „VTB  banke“, Vasilij Titov, su jednoglasno proglasili holandsku firmu pobednikom ovog konkursa. Njihov najpoznatiji projekat do sada je bila zgrada muzeja Mercedes-Benca u Štutgartu.

Dvorana, smeštena u samom centru grada, imaće preko 20 000 kvadratnih metara i nalaziće se na samoj obali reke Neve, pored crkve Petra i Pavla i dvorca kneza Vladimira.

Urbanistička kompozicija je bila od presudne važnosti sa izgled ovog objekta. Usled blizine značajnih istorijskih građevina, vodilo se računa o dizajnu tako da su projektanti uspeli da stvore jednu zaokruženu celinu – zdanje koje se uklapa u svoje okruženje a opet odiše svojom jedinstvenošću i karakterom. Glavni ulaz je inkorporiran u fasadu sa ciljem da u potpunosti integriše zgradu u prometni trg.

Svih 1300 posetilaca biće raspoređeni u dve otvorene i prostrane sale kapaciteta 1000 (velika) i 300 (mala) ljudi. Veliki foaje omogućava cirkulaciju gostiju i transparentnu vezu sa trgom i ostatkom grada.

Integracija sa okruženjem je postignuta kako visinom zgrade koja poštuje standard od 28m za Sankt Peterburg tako i specifičnom strukturom fasade. Naime, sistem trouglastih panela od kojih je jedan deo providan, odaje efekat kontrolisane otvorenosti u zavisnosti od programa, ugla gledanja i orijentacije.

U velikom foajeu, dobijen je prostor vidljiv spolja i iznutra – svojevrsna pozornica za same posetioce – mesto gde će biti viđeni.

Dizajn sale u obliku potkovice određen je kako samom akustikom dvorane tako i blizinom publike sceni. Ovaj oblik je dokazano najbolji za balet i muzičke nastupe i odgovara podjednako publici i izvođačima. Blizina publike sceni stvara svojevrsnu intimnu atmosferu pojačavajući utisak nastupa.

Đorđe Jančić

U Bristolu (Velika Britanija) se privodi kraju izgradnja prvog ekološkog naselja pod nazivom Hanam. Oko 200 domova će biti useljeno početkom 2010. godine.

Na ostacima lokalne bolnice, niče naselje specifično po mnogo čemu. Ove nove kuće su sagrađene od energetski efikasnih materijala zahvaljujući kojima štede energiju i vodu. Takođe, veći deo materijala koji preostao od rušenja prethodnih zgrada je iskorišćen u ovom projektu.

Planirano je da se topli vazduh iz domova reciklira i koristi za grejanje. Kišnica će se skupljati i koristiti za tehničku vodu i zalivanje bašta. Takođe, stanarima će biti omogućeno da koriste staklenike za uzgajanje hrane.

Hanam je prvo naselje iz projekta britanske vlade za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Cilj je izgradnja domova i zajednica bez emisije ugljen dioksida mnogo pre nego što to postane zakonska obaveza 2016. godine. Takođe, ovo je prilika da građevinski sektor pokaže da su ovakvi ciljevi dostižni i ekonomski isplativi.

Pored ekološkog pristupa gradnji, težište je prebačeno i na ekološki pristup življenju  - od upotrebe bicikala za prevoz do skupljanja otpada za recikliranje.

Đorđe Jančić

Kompleks sačinjen od dva zdanja – Melburnškog koncertnog centra i Melburnškog pozorišta je sjajan primer arhitektonskog dekonstruktivizma. Većina rešenja nije standardna i konvencionalna tako da geometrijska konstrukcija koja predstavlja mrežu čeličnih greda obojenih u belo, na sjajnoj crnoj fasadi daje neobičan, trodimenzionalan doživljaj.

Posebnu atmosferu, ovo zdanje ima u večernjim časovima, kada masivnu crnu fasadu obasjava mnoštvo specijalnih reflektora stvarajući, tako, igru svetlosti i boje.

Originalni dizajn se nastavlja i u enterijeru zdanja – lobi vodi pravo u veliki hol sa lučnim amfiteatrom i oslikanim zidovima u kojima se nalaze brojni otvori i udubljenja.

Glavna fasada koncertnog centra poigrava se sa posetiocima – staklena struktura u obliku saća zajedno sa drvenim panelima po zidovima stvaraju fantastičnu celinu izvanrednih akustičnih svojstava.

Đorđe Jančić

U francuskom gradu Dižonu, pri kraju je projekat koji se izdvaja po svom visokom poštovanju ekoloških standarda. Energetski sistem kule „Elitis“ je u stanju da proizvede više struje nego što je troši, pri čemu je emisija ugljen dioksida šest puta manja od standardnog tržnog centra. Počevši od dizajna, preko izbora materijala i implementiranih tehnoloških dostignuća, ovo zdanje simbolizuje nove ekološke standarde koji bi trebalo da budu u skladu sa savremenom arhitekturom.

U početku, projekat kule „Elitis“ je bio zamišljen kao neka vrsta arhitektonskog izazova. Tieri Bivr, generalni direktor arhitektonskog biroa Elytis Engineering, je predložio izgradnju tehnološki naprednog zdanja u okviru troškova standardnih zgrada. Kao pojačanje timu, kao kooperant je pozvan čuveni arhitekta Žan-Mari Karpentje, iz arhitektonskog biroa Arte Charpentier Architects.

Zajedničkim naporima, tim je kreirao zgradu ukupne površine 5000 m2, visine 10 spratova koja sada služi kao primer mogućnosti kombinovanja estetskih i urbanističkih, zahteva sa udobnošću, energetskom efikasnošću i ekologijom.

Kako bi se uspelo u ovome, bio je potreban potpuno nov pristup. Svi korišćeni materijali su birani u skladu sa svojim uticajem na životnu sredinu. Veliki prozori omogućavaju maksimalno iskorišćenje dnevnog svetla. Čak 330 solarnih ploča na krovu prikupljaju sunčeve zrake i pretvaraju ih u električnu energiju.

Zgrada koristi jedinstveni trostruki gasni sistem, patentirani pronalazak inžinjera iz Elytis-a. Sa njim, ukupna energija iz kancelarija (od generatora, svetla i ljudi) se skuplja, održava i koristi za dalje potrebe zgrade.

Svaki od učesnika projekta – vlasnici, mušterije, arhitekte, radnici, posetioci mogu da učestvuju u unapređenju energetske efikasnosti zgrade, istovremeno vodeći računa o svojim energetskim potrebama. Svi će biti u mogućnosti da smanje svoju potrošnju energije (to se odnosi na papir, svetlo, vodu, transport...) i na taj način doprinesu sveukupnom uticaju na ekološku održivost.

Ova zgrada je, isto tako, svojevrstan eksperiment – u svrhe ispitivanja biće instalirano oko 1600 različitih senzora koji će meriti sve energetske pokazatelje. Dobijeni podaci će služiti za analiziranje energetskih potreba i potrošnje i biće objavljeni u specijalnom izveštaju.