Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda

Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

OŽIVLJAVNJA - Izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana Beograda predviđeno je da 70 hektara zemljišta Luke Beograd postane komercijalna zona i gradski centar, i to zemljište nije usko vezano za prostor gde se obavlja lučka delatnost. Saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u funkciji Luke biće zadržane.
Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda.
- O toj ideji ne bi moglo ni da se razmišlja dalje ukoliko bi Generalni plan čitavu braunfild zonu Dorćola tretirao kao privrednu delatnost. Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

---

Strahinja Sekulić: Promene idu u korist grada
Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac, kaže da se promenama Generalnog urbanističkog plana ne zadire u imovinsko-pravne odnose na zemljištu. „U slučaju podnošenja tužbe za utvrđenje prava korišćenja grada Beograda na spornom zemljištu, činjenica da je planskim aktom tačno određeno zemljište za lučku delatnost samo bi ojačala pozicije Grada i šanse za uspeh u tom poslu”, kaže Sekulić.

 

Izvor: 24 sata

Vlada Srbije i Grad Beograd postpisali su danas s kineskom kompanijom Čajna roud and bridž korporejšn (Ćina Road and Bridge Corporation - CRBC) predugovor o gradnji mosta Zemun-Borča u vrednosti od 170 miliona evra.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će 85 odsto novca, 145 miliona evra, biti obezbeđeno iz kredita kineske Eksim (Exim) banke.

Rok otplate je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, kazao je Dinkić i dodao da bi ugovorio izgradnji mosta na Dunavu i kreditu trebalo da budu potpisani do kraja ove godine.

On je podsetio da je Kina izrazila spremnost da Srbiji da kredit za infrastrukturu od 200 miliona evra i naveo da će Srbija za preostali novac konkurisati sa izgradnjom južne obilaznice oko Kragujevca.

Kineski ambasador u Srbiji Vei Đinghua rekao je da je potpisivanje predugovora značajan potez konkretizacije strateškog partnerstva Kine i Srbije uspostavljenog za vreme posete srpskog predsednika Borisa Tadića Kini u avgustu ove godine.

Predugovor o izgradnji mosta potpisali su ministarka za Nacionalni investicioni plan Srbije Verica Kalanović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i izvršni direktor CRBC Su Tiđu.

Đilas je izrazio očekivanje da će izgradnja mosta početi polovinom 2010. godine i naveo da će omogućiti izgradnju još jednog dela Beograda.

"Realan rok za izgradnju mosta je 2013. godina", kazao je Đilas i precizirao da će na zemunskoj strani most biti nastavak dela koji spaja autoput prema Novom Sadu i Zagrebu i da će prelaziti ispod tržnog centra Metro, a da će na drugoj strani izlaziti iznad naselja na levoj strani Dunava.

On je dodao da će biti izgradnje poseban put koji će povezivati most s pančevačkim putem.

Đilas je naveo da je počela i eksproprijacija 177 stanova i industrijskih objekata koje se nalaze na zemunskoj trasi puta i mosta, dok preostali deo zemljišta pripada PKB-u.

Ministarka za NIP Verica Kalanović navela je da će most biti dug 1.507 metara i da će biti izgrađene saobraćajnice koje ga povezuju s drugim putevima, dužine 21,6 kilometara.

Kineska kompanija je obavezna da za realizaciju projekta angažuje podizvođače iz Srbije, kazala je Kalanovićeva i dodala da će oni morati da upotrebe domaći materijal do 45 odsto vrednosti projekta.

Potpisivanje predugovora sa CRBC je početak realizacije novog modela izradnje infrastrukturnih projekata u Srbiji, kazao je ona i dodala da je taj projekat izabran zato što predstavlja deo obilaznice oko Beograda i veza sa južnim Banatom, Rumunijom i Koridorom 4.

Most će povezati 380.000 stanovnika Novog Beogarda i Zemuna sa 170.000 ljudi koji žive na levoj strani Dunava u opštini Palilula, kazala je Kalanovićeva i istakla da će tim projektom više od 1.000 hektara zemljšta biti osposobljeno za stambenu i industrijsku izgradnju.

Izvršni direktor CRBC Su Tiđu kazao je da ta kompanija posluje u više od 40 zemalja, u kojima je izgradila mostove, puteve, luke i druge infrastrukturne objekte.

Izvor: economy.rs

Kupovina stana na kredit je ponovo aktuelna posle pokretanja novog programa subvencionisanja stambenih kredita. Ipak, svi koji planiraju da kupe nekretninu na taj način treba da, pored početnog učešća, na papir stave i druge prateće troškove koji mogu da iznose i nekoliko hiljada evra.

LISTA - Tačno je da su troškovi prilično visoki. Pre uzimanja kredita u banci, obavezno se raspitajte o svim pratećim troškovima. Treba dobro voditi računa da se kasnije ne bi ispostavilo da nemate dovoljno novca. Najveći troškovi su svakako cene obrade, premije osiguranja, a ne treba zboraviti ni troškove procenitelja - kaže za „24 sata” Dušan Uzelac, sa sajta kamatic.com.
Na prvom su mestu troškovivezani za banku, koji se kreću od jedan do dva odsto vrednosti zajma. Osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) nije neophodno za komercijalne kredite, ali su onda kamate ekstremno visoke. NKOSK najpre naplaćuje obradu zahteva u iznosu od 30 evra, a potom i premiju osiguranja. Suma premije dobija se tako što se vrednost kredita podeli s vrednošću nekretnine koja služi kao zalog i potom se taj broj množi sa 100, pa se dobija koeficijent „LTV ratio”, od čega zavisi i iznos premije. Orijentaciono, premije za kredite indeksirane u evrima mogu biti od 1,5 do 3,5 odsto u zavisnosti od LTV ratia.
Za overu kuporodajnog ugovora kod advokata troškovi se kreću od 200 do 300 evra, a makar 100 evra treba izdvojiti za procenitelja. Pošto nove subvencije važe samo za kredite u novogradnji, porez se ne plaća, ali oni koji kupuju starogradnju( uz pomoć komercijalnog kredita) moraće da plate i porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto.
Takođe, svi koji kupuju stan preko agencije (a takvi su najbrojniji) treba da znaju da agencija naplaćuje provizuju od tri odsto, ali se u tom slučaju one brinu oko sigurnosti celog projekta, a neke od njih srede i advokatske usluge.
- Dobra stvar je da će možda kod subvencionisanih kredita investitori neke troškove preuzeti na sebe i neće klijenta sa njima optrećivati, već će mu to sve ukalkulisati u kredit. To, recimo nije moguće kada kupujete starogradnju od neke bakice koja ne može da vas liši svih pratećih troškova - zaključuje Uzelac.

Troškovi za kredit od 50.000 €
Učešće 2.500 evra (5 odsto)
Obrada kredita 500 evra (1 odsto)
Premija osiguranja 750 evra (1,5 odsto)
Overa ugovora 200 evra
Procenitelj 100 evra
NKOSK 30 evra
Agencija 1.500 evra
Ukupno 5.580 evra

+ izvod iz matične knjige, uverenje o državljanstvu, takse za hipoteku i overu založne izjave, izjava o neposedovanju nepokretnosti...

Mnogo sitnih troškova 
Pored ovih troškova, važno je ne zaboraviti i takse poput izvoda iz matične knjige rođenih i venčanih i uverenja o državljanstvu. Korisnici subvencionisanog kredita za kupovinu stana kažu da je neophodna i overena izjava o neposedovanju nepokretnosti, overe fotokopija ugovora, ličnih karata, osnova sticanja prava prethodnog vlasnika, taksa za rešenje za uspostavljanje hipoteke, te taksa za overu založne izjave.

Izvor: 24sata.rs

Već mesecima priča o stanju na tržištu nekretnina ne gubi na svojoj atraktivnosti. U medijima se mogu čuti raznovrsne izjave pri čemu se iznose ponekad dijametralno suprotni stavovi. Jedni pričaju o tome kako je već počeo pad cena i kako se tržište kreće, drugi, pak, potpuno suprotno.

Realna situacija je takva da je promet nekretninama u Srbiji, a posebno u većim centrima – Beogradu i Novom Sadu, već godinu dana praktično u stagnaciji. Obim transakcija koji se obavlja preko agencija je desetostruko manji nego ranije  pri čemu ni prodaja bez posrednika nije ostala pošteđena ovog trenda.

Po podacima koje portal NekretnineSrbije.com ima cene kvadrata su i dalje veoma neusaglašene – kvadrat u centru Beograda se kreće od 1600 pa sve do 4000 evra tako da sve vesti koje govore o nekom padu cena od 20% bi trebalo uzimati sa blagom rezervom.

Mnoštvo faktora utiče na ovu situaciju, pri čemu je (pre)često spominjana SEKA (Svetska Ekonomska KrizA) mnogo manji problem od nečega što kod nas hronično postoji ko zna koliko godina unazad a to je DEKA (Domaća Ekonomska KrizA). Splet ekonomsko-političkih okolnosti doveo je do toga da je rast cena nekretnina godinama unazad išao nekim svojim neverovatnim tokom. S obzirom na nesigurnu investicionu atmosferu najčešće mesto za ulaganje novca su bile nekretnine zahvaljujući čemu je ovo postala oblast u kojoj se vrte ogromne količine novca. Kome se i ne bi isplatilo da kupi ili izgradi nekretninu kad se znalo da će za, recimo, godinu dana na razlici u ceni moći da dobro zaradi?

Međutim, situacija se promenila. Nekontrolisani rast cena je došao do granice kada je morao da stane pri čemu se tržište nije prilagodilo ovakvoj situaciji. Naime, prodavci znajući da su do skora mogli odlično da zarade, su rešili da istraju i ne obore cene. Kupci, s druge strane, znaju da ne moraju da više plaćaju ovoliko i čekaju opravdani pad cena. I u tom natezanju prošlo je već godinu dana pri čemu su najveći gubitnici agencije za nekretnine i investitori. Prvi, zbog toga što se i ovo malo transakcija koje se obavljaju često dešava van njih a drugi zbog toga što su prilikom izgradnje projekciju zarade pravili po starim cenama.

Masovna izgradnja jeftinih stanova koje je ministar Milutin Mrkonjić najavio će možda uspeti da donekle utiče na situaciju, s tim što bi trebalo imati na umu da cena najverovatnije neće pasti ispod 600 evra po kvadratu. Druga stvar koju je država pokrenula odnosi se na subvencionisane stambene kredite za novogradnju u kojima bi učešće građana bilo 5% uz grejs period od 3 godine. Direktna posledica ovih poteza bi trebalo da bude povećanje aktivnosti u građevinskom sektoru kao i blaga stabilizacija tržišta.

Sve ostalo zavisi od globalne ekonomske situacije, investicione atmosfere i političke aktivnosti usmerene ka stabilizaciji privrede.

Đorđe Jančić

Vlada Srbije bi za desetak dana trebalo da usvoji novi program subvencionisanja stambenih kredita koji će po prvi put biti beskamatni u prve tri godine otplate. Zajmovi će se odobravati na 30 godina, a maksimalni iznos kredita biće 100.000 evra. Uslov je da kupac bira novi stan, tačnije, da bude prvi vlasnik.

Prve tri godine otplate biće beskamatne za građane jer će država finansirati kamatu u punom iznosu. Od građana se očekuje minimalno učešće od pet odsto. Takođe, postojaće mogućnost da se menjaju stari stanovi za nove, uz kreditiranje razlike u ceni.

Nadležni veruju da će ovim programom pored građana odluku dobro dočekati i građevinari, koji bi mogli i da spuste cene stanova. Stručnjaci za nekretnine smatraju da je ovaj program neophodan jer je oblast građevinarstva jedna od najteže pogođenih ekonomskom krizom. Ipak, ostaje da se vidi da li će biti drastičnog pada cena nekretnina.

Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije, kaže da je ovo dobar predlog Ministarstva ekonomije, izuzetno dobar i da on očekuje da će vrlo brzo i zaživeti.

- Tražnja na tržištu stanova je veoma smanjena. Ne bih rekao da ima puno gotovih stanova koji čekaju na prodaju, ali ima puno započetih koje građevinske firme ne mogu da završe. Ovaj program bi trebalo da podstakne kupovinu stanova, pa samim tim će dobro doći i građevinskim firmama koje imaju finansijska probleme, zbog slabe tražnje – objašnjava Grujić.

Sa druge strane Slobodan Mihajlović, savetnik za nekretnine u konsultanskoj kući „Komon sens“ kaže da bi ovo mogao da bude dobar stimulans za kupce, mada je skeptičan po pitanju sniženja cena stanova.

- Ova mera olakšava kupcima da dođu do stanova, ali ovog trenutka tržišna cena već izgrađenih stanova ne odgovara toj meri. Ona će imati efekat na nove stanove koji tek treba da se grade. Jer ne vidim da bi sada investitori mogli da spuste cene, jer su oni u te izgrađene stanove već uračunali svoje troškove, pa treba da ispalate uloženo – objašnjava Mihajlović i dodaje da bi prvi rezultati novog programa subvencionisanja mogli da se vide za 18 do 24 meseca.

 

Uslovi za nove kredite

- maksimalan iznos kredita 100.000 evra

- učešće građana pet odsto

- učešće države 20 odsto

- krediti će biti beskamatni do 31.10.2012. godine

- namena – za kupovinu novoizgrađenog stana ili u

izgradnji, mogućnost stara nekretnine za novu, država kreditira razliku

I u bankama kažu da su voljni da se ponovo uključe u program subvencionisanih stambenih kredita.

U „Banci Inteza“ ističu da će se u skladu sa svojim dosadašnjim opredeljenjem da klijentima u svakoj prilici ponudi najprimernija rešenja na osnovu koga je i do sada aktivno učestvovala u programu subvencionisanih kredita, u svoju ponudi uključiti i najavljeni novi model stambenih kredita sa subvencionisanim kamatama.

Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, naglašava da će ova banka svakako podržati napor vlade da oživi građevinsku delatnost u Srbiji, kao i da pomogne građanima da uz povoljne uslove dođu do stana i na ovaj način reše jedno od najvažnijih životnih pitanja.

- Budući da su se prilike na međunarodnim finansijskim tržištima relativno stabilizovale, a i rizik naše zemlje je smanjen u poređenju, recimo, sa onim iz marta ove godine, stekli su se uslovi za smanjenje kamatnih stopa na stambene kredite. U narednih mesec dana Raiffeisen banka će razmotriti visinu kamatnih stopa na kredite i depozite koje nudi klijentima i prilagoditi ih novonastalim tržišnim okolnostima – kaže Šijačić.

Inače, subvencionisanje stambenih kredita je zvanično ukinuto sredinom aprila, ali ni jedan zahtev za subvencionisanim kreditom u 2009. godini nije odobren. Kao razlozi navodili su se smanjeni prilivi novca u budžet i previsoke cene stanova.

Izvor: Blic

Skupština Srbije usvojila sinoć Zakon o socijalnom stanovanju, koji propisuje uslove za rešavanje stambenih pitanja za domaćinstva koja iz socijalnih i ekomskih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.

Vlada Srbije će doneti Nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja, koja će predstavljati okvir za donošenje konkretnih programa.

Propisano je da će red prvenstva biti utvrđivan na osnovu stambenog statusa, visine primanja, zdravstvenog stanja, invalidnosti, telesnog oštećenja i broja članova domaćinstva.

Zakon predviđa i formiranje Agencije za stanovanje, koja će kao neprofitna stambena organizacija podsticati poslovanje bez naknade koje treba da obezbedi nižu cenu stambenih objekata.

Fond za zaštitu životne sredine

Skupština je danas usvojila i Zakon o fondu za zaštitu životne sredine kojim se uređuju položaj, poslovi, organizacija, prihodi, namena i način korišćenja sredstava.

Zakonom je utvrđeno da Fond obezbedi ostvarivanje ciljeva i načela zaštite životne sredine, očuvanje prirodne ravnoteže i racionalno korišćenje prirodnih vrednosti, stvori uslove za održivo korišćenje i zaštitu i unapređenje životne sredine, korišćenje obnovljivih izvora energije i pravo čoveka na razvoj u zdravoj životnoj sredini.

Izvor: Emportal

Sudbina imovine firmi iz Srbije koja je ostala u Hrvatskoj i dalje je neizvesna, a vrednost nekretnina procenjuje se između 700 i 800 miliona evra.

Do potpisivanja bilateralnog sporazuma Beograda i Zagreba o rešavanju pitanja “zaostale imovine” ne dolazi jer hrvatske vlasti otežu, pišu Novosti i navode da ni naši državni organi još nemaju preciznu dokumentaciju o imovini srpskih preduzeća u Hrvatskoj.

„Budućim sporazumom treba da se odredi način sprovođenja ugovora o sukcesiji, kojim se svim vlasnicima imovine 31. decembra 1990. jamči povratak vlasništva. Ako, međutim, imovinu nije moguće vratiti, kao što je slučaj sa prodatim nekretninama, vlasnici imaju pravo na naknadu u skladu sa normama građanskog i međunarodnog prava”, kažu u Direkciji za imovinu Republike Srbije.

Bilateralnim ugovorom trebalo bi da se reguliše visina, proračun, dinamika, vrsta i oblici isplate. Najviše imovine potražuje Naftna industrija Srbije, koja računa da u Hrvatskoj ima 30 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u Jadranskom naftovodu (JANAF). NIS poseduje i odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovni prostor... Veći deo imovine NIS je rasprodat, a benzinskim pumpama upravlja INA.
Stanje na terenu u Hrvatskoj ne odgovara izjavama i ponašanju državnih zvaničnika. Hrvatski fond za privatizaciju, koji upravlja srpskom imovinom, uprkos potpisanom Sporazumu o sukcesiji, i dalje istrajava na tvrdnji da će samo neprodata srpska imovina biti predmet sukcesije, iako je jasno određeno da se stanje mora vratiti na ono iz 1990.

Hrvatski fond za privatizaciju tvrdi da je popisao 319 objekata na koja polažu pravo firme iz Srbije. Od njih je 158 prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, dok je 91 objekat slobodan.

Direkcija za imovinu Republike Srbije, nezvanično, tvrdi da je ova brojka mala i da srpske firme imaju barem 100 objekata više. Većina srpskih zgrada, uglavnom odmarališta, prodata je početkom devedesetih godina za male iznose. Hrvatska je upisala vlasništvo nad njima.

Odbijaju upis Štroku

“Jadranski luksuzni hoteli”, hrvatskog biznismena Gorana Štroka, kupili su od “Dečijeg odmarališta Beograd”, odnosno Direkcije za imovinu Republike Srbije, dve zgrade i 26 bungalova na ostrvu Jakljanu za šest miliona evra. Hrvatske vlasti, međutim, odbijaju da ga upišu kao novog vlasnika. Iz Hrvatskog fonda za privatizaciju su Štroku poručili da je prodaja na Jakljanu nelegalna i da je hrvatska država i dalje vlasnik beogradskog odmarališta.

Izvor: B92.net

Kada se saberu svi troškovi koje investitori imaju prilikom izgradnje, i kada se tome doda zarada koju oni ostvaruju od prodaje, a koji je čak 100 odsto ukupnih troškova, cena kvadrata na solidnoj lokaciji u Beogradu sada je 1.820 evra...
Cena kvadrata 20.000 jeftinih stanova čiju je izgradnju najavio Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, prema najgrubljim procenama ne može da bude niža od 600 evra. Do tog podatka došli smo u razgovoru sa investitorima, koji kažu da se dela dobiti, u tom slučaju, moraju odreći oni, ali mora i država.©v

KVADRAT - Ministar Mrkonjić najavio je prekjuče da će Beograd, Novi Sad i Niš učestvovati u projektu masovne izgradnje jeftinih stanova. Za sada niko od zvaničnika ne može da tvrdi kolika će biti cena kvadrata, ali računica izgleda jednostavno.
Kada se saberu svi troškovi koje investitori imaju prilikom izgradnje, i kada se tome doda zarada koju oni ostvaruju od prodaje, a koji je čak 100 odsto ukupnih troškova, cena kvadrata na solidnoj lokaciji u Beogradu sada je 1.820 evra.
Da bi ta suma „pala” na 600 evra potrebno je nekoliko stvari: država bi morala da se odrekne tri četvrtine prihoda od različitih naknada koje plaćaju investitori, neophodno je zemljište na kome niko ne živi pa bi se izbegli troškovi raseljavanja, ali je najbitnija stavka profit investitora, koji bi se smanjio takođe za tri četvrtine. Takođe, podrazumeva se da bi gradnja ovih stanova bila značajno jeftinija od visokokvalitetne gradnje.
Mrkonjić čak smatra da cena stana može da se spusti i na na nivo od 300 do 500 evra, u zavisnosti od grada i lokacije.
- Srbiji je danas potrebno 150.000 stanova. U Beogradu se već pregovara o izgradnji 20.000 stanova u naseljima Borča i Ovča - kaže Mrkonjić.
Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, slaže se sa računicom da bi kvadrat mogao da košta oko 600 evra.
- Lokaliteti na kojima bi se gradili stanovi već imaju izgrađenu infrastrukturu, gradski prevoz, škole i vrtiće. Neka od tih zemljišta trenutno su mesta na kojima se roje komarci i raste ambrozija i treba ih staviti u funkciju, što je svima u interesu. Jedan prosečan stan od 50 kvadrata ljudi bi otplaćivali na 30 godina a mesečna rata bi im bila oko 80-90 evra - kaže Janković.
Inicijativu ministra Mrkonjića juče je podržao i gradonačelnik Užica Jovan Marković, najavljujući da će grad ponuditi investitorima nekoliko atraktivnih lokacija, po povoljnim uslovima, koji neće opterećivati cenu novosagrađenih stanova. Užičani smatraju da je lokacija napuštene kasarne u Krčagovu, koja ima i 26 hektara zemljišta, najpogodnija za stanogradnju, ali dosadašnji pregovori sa Ministarstvom odbrane o ustupanju te lokacije, uz određenu nadoknadu, nisu dali rezultate.

Izvor: 24sata.rs

Dulić: Ne treba licitirati o cenama kvadrata
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je juče da je izgradnja jeftinih stanova jedan od najznačajnijih zadataka Vlade Srbije. On je istakao da ipak nije realno očekivati da će cena stanova biti toliko spuštena da će kvadrat moći da se kupi za 400 evra. „Mi ne želimo da licitiramo o cenama kvadrata i nije realno očekivati da će neko moći da kupi kvadrat za 400 evra u Beogradu“, kazao je ministar.
U Novom Sadu nedostaju parcele
Novosadske gradske vlasti u potpunosti podržavaju predlog ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića u vezi sa izgradnjom jeftinih stanova, ali, kako saznajemo, za sada još nije bilo konkretnih razgovora na tu temu. „Do sada nije bilo reči ni o tome koje bi građevinsko zemljište moglo da se iskoristi za izgradnju pomenutih stanova”, kažu za „24 sata” u Gradskoj kući. Ipak, ono što bi moglo da se pojavi kao najveća prepreka je nedostatak gradskog građevinskog zemljišta, budući da je u gradu slobodno svega nekoliko lokacija.
Ima nekih u nekim gradovima koji još razmišljaju o tome da gradsko zemljište ipak treba prodati.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu

Izvor: 24sata.rs