Magazin NekretnineSrbije.biz - Nekretnine | Uređenje prostora | Građevinarstvo

"Opisite kako se moze izmeriti visina nebodera obicnim barometrom" - bilo je
pitanje na nekom ispitu iz fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Jedan od studenata je odgovorio: "Oko vrha barometra zavezete kraj
poduzeg kanapa i polako spustite barometar sa krova nebodera sve dok
barometar ne dodirne tlo. Duzina kanapa uvezana za duzinu barometra je, u
stvari, visina nebodera".

Ovaj poprilicno orginalni odgovor je do te mere iznervirao profesora,
da je student pao na ispitu i bio iskljucen iz slusanja fizike na ovom
univerzitetu. Student se pozvao na svoja osnovna prava sa obrazlozenjem da
je njegov odgovor neoborivo korektan, tako da je univerzitet imenovao
posebnu nezavisnu komisiju koja je trebalo da oceni ovaj slucaj. Predsednik
komisije je odlucio da je odgovor zaista bio tacan, ali da nije relevantan
kao dokaz poznavanja materije, u ovom slucaju fizike. Da bi resili pat
poziciju, odluceno je da student moze da istupi pred specijalnu komisiju i
da ima sest minuta da da usmeni odgovor na ovo pitanje, kako bi pokazao da
poznaje osnovne principe fizike.

Pet minuta je student sedeo razmisljajuci i ne progovarajuci ni rec.

Predsednik komisije ga je upozorio da vreme istice i da ima jos samo jedan
minut da da odgovor na postavljeno pitanje. Na to je student odgovorio kako
ima nekoliko izrazito relevantnih odgovora, ali da ne moze da se odluci koji
bi da da kao konacan odgovor. Jos jednom mu je savetovano da pozuri, posle
cega je student odgovorio kako sledi:

- Kao prvo, mogli bi da ponesemo barometar na vrh nebodera, bacimo ga
sa ivice i izmerimo vreme koje mu treba da dotakne tlo. Visina nebodera bi u
tom slucaju bila H = 0,5g×t2. Jedino sto bi se barometar u tom slucaju
razbio.

- Ili, u slucaju da sija sunce, mogli bi da izmerimo duzinu barometra,
izmjeriti visinu njegove senke, zatim izmeriti visinu senke nebodera i
proporcionalnom aritmetikom izracunamo visinu nebodera.

- Ako bas zelite da budete naucni na visokom nivou, mogli bi zavezati
kraci kanap na kraj barometra, i pustiti ga da se klati kao klatno, najpre
na tlu, a onda na vrhu nebodera. Visina odgovara odstupanju gravitacione
sile koja deluje na tako napravljeno klatno, T = 2p2×(l/g).

- Cetvrto resenje, a u slucaju da neboder ima stepenice za nuzdu, bilo
bi i najjednostavnije: svaki sprat stepenista izmeriti u duzinama barometra
i na vrhu samo sabrati tako izmerene duzine.

- A ako zelite jedno dosadno i ortodoksno resenje, sto ja
pretpostavaljam da vi ocekujete, mogli bi da iskoristite barometar da
izmerite vazdusni pritisak na tlu, zatim na krovu, i razliku u milibarima
iskoristite za izracunavanje visine zgrade.

- Elem, kako nas stalno podsticete da vezbamo nezavisnost razuma u
primeni naucnih metoda, mislim da bi najjednostavnije bilo pokucati na vrata
domara u tom neboderu i reci mu: "Dacu vam svoj novi barometar ako kazete
koliko je visoka ova zgrada oko koje se vi brinete".

Ne treba ni pominjati da je student polozio ispit, a posle je bio prvi
Danac koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Glavom i bradom Nils Bohr.