Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda

Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

OŽIVLJAVNJA - Izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana Beograda predviđeno je da 70 hektara zemljišta Luke Beograd postane komercijalna zona i gradski centar, i to zemljište nije usko vezano za prostor gde se obavlja lučka delatnost. Saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u funkciji Luke biće zadržane.
Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda.
- O toj ideji ne bi moglo ni da se razmišlja dalje ukoliko bi Generalni plan čitavu braunfild zonu Dorćola tretirao kao privrednu delatnost. Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

Strahinja Sekulić: Promene idu u korist grada
Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac, kaže da se promenama Generalnog urbanističkog plana ne zadire u imovinsko-pravne odnose na zemljištu. „U slučaju podnošenja tužbe za utvrđenje prava korišćenja grada Beograda na spornom zemljištu, činjenica da je planskim aktom tačno određeno zemljište za lučku delatnost samo bi ojačala pozicije Grada i šanse za uspeh u tom poslu”, kaže Sekulić.

Izvor: 24 sata

Vlada Srbije i Grad Beograd postpisali su danas s kineskom kompanijom Čajna roud and bridž korporejšn (Ćina Road and Bridge Corporation - CRBC) predugovor o gradnji mosta Zemun-Borča u vrednosti od 170 miliona evra.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će 85 odsto novca, 145 miliona evra, biti obezbeđeno iz kredita kineske Eksim (Exim) banke.

Rok otplate je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, kazao je Dinkić i dodao da bi ugovorio izgradnji mosta na Dunavu i kreditu trebalo da budu potpisani do kraja ove godine.

On je podsetio da je Kina izrazila spremnost da Srbiji da kredit za infrastrukturu od 200 miliona evra i naveo da će Srbija za preostali novac konkurisati sa izgradnjom južne obilaznice oko Kragujevca.

Kineski ambasador u Srbiji Vei Đinghua rekao je da je potpisivanje predugovora značajan potez konkretizacije strateškog partnerstva Kine i Srbije uspostavljenog za vreme posete srpskog predsednika Borisa Tadića Kini u avgustu ove godine.

Predugovor o izgradnji mosta potpisali su ministarka za Nacionalni investicioni plan Srbije Verica Kalanović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i izvršni direktor CRBC Su Tiđu.

Đilas je izrazio očekivanje da će izgradnja mosta početi polovinom 2010. godine i naveo da će omogućiti izgradnju još jednog dela Beograda.

"Realan rok za izgradnju mosta je 2013. godina", kazao je Đilas i precizirao da će na zemunskoj strani most biti nastavak dela koji spaja autoput prema Novom Sadu i Zagrebu i da će prelaziti ispod tržnog centra Metro, a da će na drugoj strani izlaziti iznad naselja na levoj strani Dunava.

On je dodao da će biti izgradnje poseban put koji će povezivati most s pančevačkim putem.

Đilas je naveo da je počela i eksproprijacija 177 stanova i industrijskih objekata koje se nalaze na zemunskoj trasi puta i mosta, dok preostali deo zemljišta pripada PKB-u.

Ministarka za NIP Verica Kalanović navela je da će most biti dug 1.507 metara i da će biti izgrađene saobraćajnice koje ga povezuju s drugim putevima, dužine 21,6 kilometara.

Kineska kompanija je obavezna da za realizaciju projekta angažuje podizvođače iz Srbije, kazala je Kalanovićeva i dodala da će oni morati da upotrebe domaći materijal do 45 odsto vrednosti projekta.

Potpisivanje predugovora sa CRBC je početak realizacije novog modela izradnje infrastrukturnih projekata u Srbiji, kazao je ona i dodala da je taj projekat izabran zato što predstavlja deo obilaznice oko Beograda i veza sa južnim Banatom, Rumunijom i Koridorom 4.

Most će povezati 380.000 stanovnika Novog Beogarda i Zemuna sa 170.000 ljudi koji žive na levoj strani Dunava u opštini Palilula, kazala je Kalanovićeva i istakla da će tim projektom više od 1.000 hektara zemljšta biti osposobljeno za stambenu i industrijsku izgradnju.

Izvršni direktor CRBC Su Tiđu kazao je da ta kompanija posluje u više od 40 zemalja, u kojima je izgradila mostove, puteve, luke i druge infrastrukturne objekte.

Izvor: economy.rs

Kupovina stana na kredit je ponovo aktuelna posle pokretanja novog programa subvencionisanja stambenih kredita. Ipak, svi koji planiraju da kupe nekretninu na taj način treba da, pored početnog učešća, na papir stave i druge prateće troškove koji mogu da iznose i nekoliko hiljada evra.

LISTA - Tačno je da su troškovi prilično visoki. Pre uzimanja kredita u banci, obavezno se raspitajte o svim pratećim troškovima. Treba dobro voditi računa da se kasnije ne bi ispostavilo da nemate dovoljno novca. Najveći troškovi su svakako cene obrade, premije osiguranja, a ne treba zboraviti ni troškove procenitelja - kaže za „24 sata” Dušan Uzelac, sa sajta kamatic.com.
Na prvom su mestu troškovivezani za banku, koji se kreću od jedan do dva odsto vrednosti zajma. Osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) nije neophodno za komercijalne kredite, ali su onda kamate ekstremno visoke. NKOSK najpre naplaćuje obradu zahteva u iznosu od 30 evra, a potom i premiju osiguranja. Suma premije dobija se tako što se vrednost kredita podeli s vrednošću nekretnine koja služi kao zalog i potom se taj broj množi sa 100, pa se dobija koeficijent „LTV ratio”, od čega zavisi i iznos premije. Orijentaciono, premije za kredite indeksirane u evrima mogu biti od 1,5 do 3,5 odsto u zavisnosti od LTV ratia.
Za overu kuporodajnog ugovora kod advokata troškovi se kreću od 200 do 300 evra, a makar 100 evra treba izdvojiti za procenitelja. Pošto nove subvencije važe samo za kredite u novogradnji, porez se ne plaća, ali oni koji kupuju starogradnju( uz pomoć komercijalnog kredita) moraće da plate i porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto.
Takođe, svi koji kupuju stan preko agencije (a takvi su najbrojniji) treba da znaju da agencija naplaćuje provizuju od tri odsto, ali se u tom slučaju one brinu oko sigurnosti celog projekta, a neke od njih srede i advokatske usluge.
- Dobra stvar je da će možda kod subvencionisanih kredita investitori neke troškove preuzeti na sebe i neće klijenta sa njima optrećivati, već će mu to sve ukalkulisati u kredit. To, recimo nije moguće kada kupujete starogradnju od neke bakice koja ne može da vas liši svih pratećih troškova - zaključuje Uzelac.

Troškovi za kredit od 50.000 €
Učešće 2.500 evra (5 odsto)
Obrada kredita 500 evra (1 odsto)
Premija osiguranja 750 evra (1,5 odsto)
Overa ugovora 200 evra
Procenitelj 100 evra
NKOSK 30 evra
Agencija 1.500 evra
Ukupno 5.580 evra

+ izvod iz matične knjige, uverenje o državljanstvu, takse za hipoteku i overu založne izjave, izjava o neposedovanju nepokretnosti...

Mnogo sitnih troškova 
Pored ovih troškova, važno je ne zaboraviti i takse poput izvoda iz matične knjige rođenih i venčanih i uverenja o državljanstvu. Korisnici subvencionisanog kredita za kupovinu stana kažu da je neophodna i overena izjava o neposedovanju nepokretnosti, overe fotokopija ugovora, ličnih karata, osnova sticanja prava prethodnog vlasnika, taksa za rešenje za uspostavljanje hipoteke, te taksa za overu založne izjave.

Izvor: 24sata.rs

Već mesecima priča o stanju na tržištu nekretnina ne gubi na svojoj atraktivnosti. U medijima se mogu čuti raznovrsne izjave pri čemu se iznose ponekad dijametralno suprotni stavovi. Jedni pričaju o tome kako je već počeo pad cena i kako se tržište kreće, drugi, pak, potpuno suprotno.

Realna situacija je takva da je promet nekretninama u Srbiji, a posebno u većim centrima – Beogradu i Novom Sadu, već godinu dana praktično u stagnaciji. Obim transakcija koji se obavlja preko agencija je desetostruko manji nego ranije  pri čemu ni prodaja bez posrednika nije ostala pošteđena ovog trenda.

Po podacima koje portal NekretnineSrbije.com ima cene kvadrata su i dalje veoma neusaglašene – kvadrat u centru Beograda se kreće od 1600 pa sve do 4000 evra tako da sve vesti koje govore o nekom padu cena od 20% bi trebalo uzimati sa blagom rezervom.

Mnoštvo faktora utiče na ovu situaciju, pri čemu je (pre)često spominjana SEKA (Svetska Ekonomska KrizA) mnogo manji problem od nečega što kod nas hronično postoji ko zna koliko godina unazad a to je DEKA (Domaća Ekonomska KrizA). Splet ekonomsko-političkih okolnosti doveo je do toga da je rast cena nekretnina godinama unazad išao nekim svojim neverovatnim tokom. S obzirom na nesigurnu investicionu atmosferu najčešće mesto za ulaganje novca su bile nekretnine zahvaljujući čemu je ovo postala oblast u kojoj se vrte ogromne količine novca. Kome se i ne bi isplatilo da kupi ili izgradi nekretninu kad se znalo da će za, recimo, godinu dana na razlici u ceni moći da dobro zaradi?

Međutim, situacija se promenila. Nekontrolisani rast cena je došao do granice kada je morao da stane pri čemu se tržište nije prilagodilo ovakvoj situaciji. Naime, prodavci znajući da su do skora mogli odlično da zarade, su rešili da istraju i ne obore cene. Kupci, s druge strane, znaju da ne moraju da više plaćaju ovoliko i čekaju opravdani pad cena. I u tom natezanju prošlo je već godinu dana pri čemu su najveći gubitnici agencije za nekretnine i investitori. Prvi, zbog toga što se i ovo malo transakcija koje se obavljaju često dešava van njih a drugi zbog toga što su prilikom izgradnje projekciju zarade pravili po starim cenama.

Masovna izgradnja jeftinih stanova koje je ministar Milutin Mrkonjić najavio će možda uspeti da donekle utiče na situaciju, s tim što bi trebalo imati na umu da cena najverovatnije neće pasti ispod 600 evra po kvadratu. Druga stvar koju je država pokrenula odnosi se na subvencionisane stambene kredite za novogradnju u kojima bi učešće građana bilo 5% uz grejs period od 3 godine. Direktna posledica ovih poteza bi trebalo da bude povećanje aktivnosti u građevinskom sektoru kao i blaga stabilizacija tržišta.

Sve ostalo zavisi od globalne ekonomske situacije, investicione atmosfere i političke aktivnosti usmerene ka stabilizaciji privrede.

Đorđe Jančić