Već mesecima priča o stanju na tržištu nekretnina ne gubi na svojoj atraktivnosti. U medijima se mogu čuti raznovrsne izjave pri čemu se iznose ponekad dijametralno suprotni stavovi. Jedni pričaju o tome kako je već počeo pad cena i kako se tržište kreće, drugi, pak, potpuno suprotno.
Realna situacija je takva da je promet nekretninama u Srbiji, a posebno u većim centrima – Beogradu i Novom Sadu, već godinu dana praktično u stagnaciji. Obim transakcija koji se obavlja preko agencija je desetostruko manji nego ranije pri čemu ni prodaja bez posrednika nije ostala pošteđena ovog trenda.
Po podacima koje portal NekretnineSrbije.com ima cene kvadrata su i dalje veoma neusaglašene – kvadrat u centru Beograda se kreće od 1600 pa sve do 4000 evra tako da sve vesti koje govore o nekom padu cena od 20% bi trebalo uzimati sa blagom rezervom.
Mnoštvo faktora utiče na ovu situaciju, pri čemu je (pre)često spominjana SEKA (Svetska Ekonomska KrizA) mnogo manji problem od nečega što kod nas hronično postoji ko zna koliko godina unazad a to je DEKA (Domaća Ekonomska KrizA). Splet ekonomsko-političkih okolnosti doveo je do toga da je rast cena nekretnina godinama unazad išao nekim svojim neverovatnim tokom. S obzirom na nesigurnu investicionu atmosferu najčešće mesto za ulaganje novca su bile nekretnine zahvaljujući čemu je ovo postala oblast u kojoj se vrte ogromne količine novca. Kome se i ne bi isplatilo da kupi ili izgradi nekretninu kad se znalo da će za, recimo, godinu dana na razlici u ceni moći da dobro zaradi?
Međutim, situacija se promenila. Nekontrolisani rast cena je došao do granice kada je morao da stane pri čemu se tržište nije prilagodilo ovakvoj situaciji. Naime, prodavci znajući da su do skora mogli odlično da zarade, su rešili da istraju i ne obore cene. Kupci, s druge strane, znaju da ne moraju da više plaćaju ovoliko i čekaju opravdani pad cena. I u tom natezanju prošlo je već godinu dana pri čemu su najveći gubitnici agencije za nekretnine i investitori. Prvi, zbog toga što se i ovo malo transakcija koje se obavljaju često dešava van njih a drugi zbog toga što su prilikom izgradnje projekciju zarade pravili po starim cenama.
Masovna izgradnja jeftinih stanova koje je ministar Milutin Mrkonjić najavio će možda uspeti da donekle utiče na situaciju, s tim što bi trebalo imati na umu da cena najverovatnije neće pasti ispod 600 evra po kvadratu. Druga stvar koju je država pokrenula odnosi se na subvencionisane stambene kredite za novogradnju u kojima bi učešće građana bilo 5% uz grejs period od 3 godine. Direktna posledica ovih poteza bi trebalo da bude povećanje aktivnosti u građevinskom sektoru kao i blaga stabilizacija tržišta.
Sve ostalo zavisi od globalne ekonomske situacije, investicione atmosfere i političke aktivnosti usmerene ka stabilizaciji privrede.
Đorđe Jančić
