Vlasnici sve češće lično postavljaju oglase na specijalizovanim internet portalima za nekretnine. Na ovaj način njihova ponuda postaje atraktivnija kupcima / zakupcima, a dostupna je i agencijama koje imaju potencijalne klijente za konkretnu nekretninu. S  obzirom na to da sami najbolje mogu da opišu svoju nekretninu, radije se odlučuju da plate oglas u specijalizovanom oglasniku koji im pruža mogućnost unosa maksimalnog broja karakteristika i fotografija kako bi što vernije predstavili ponudu i ubrzali realizaciju.

Svima nam je jasno koliko su nekretnine postale precenjene u odnosu na naša primanja, bilo da se radi o izdavanju ili prodaji. Ovo je dovelo do dramatičnog pada prometa nekretnina, uzrokovanog najpre ekonomskom krizom, previsokim cenama i striktnim kriterijumima banaka pri odobravanju kredita.

Do nedavno je važilo nepisano pravilo da ako želite da prodate ili iznajmite nekretninu, obraćate se agencijama koje, navodno, dobro poznaju ovu oblast, tržište, cene, zakone i propise, a i tvrde  da imaju najširu bazu klijenata, pošto se, po njihovim rečima, masovno reklamiraju.

Na žalost, praksa je pokazala da postoji nemali broj agencija koje ne posluju baš po najvišim standardima i, na taj način, štete onim agencijama koje su profesionalne i koje brinu o svojim klijentima.

To se u praksi ogleda u tome da je takvim, neprofesionalnim agencijama u interesu da što pre prodaju bilo šta iz svoje baze, kako bi ostvarile što brži profit, a najčešće nisu ni videli nekretninu koju nude kupcima, niti imaju mnogo informacija o njoj. Agencije postavljaju oglase po štampanim medijima, u šifrovanom obliku, samo da bi dobile što više poziva i navele kupce na kupovinu nekretnine za koju ovi verovatno nisu inicijalno bili zainteresovani.

Agencije, kao i vlasnici, koriste internet portale/oglasnike da bi reklamirale svoje nekretnine, tako što na veliki broj njih koji su besplatni unesu iste oglase sa minimalnim brojem parametara, misleći da tako  dobijaju veću eksponiranost. Ovo je pogrešan pristup, s obzirom na to da samo nekoliko komercijalnih oglasnika ima dnevno i mesečno daleko više kvalitetnih posetilaca od svih ostalih besplatnih portala zajedno, kojih je na desetine.

Stoga vlasnici sve više sami oglašavaju nekretnine,  pošto im je u interesu da je u startu što bolje opišu, kako bi izbegli mnogobrojne nepotrebne  telefonske pozive, ponavljali opis i karakteristike i smanjili “promenadu” potencijalnih kupaca.  Zato traže oglasnike/portale koji im pružaju mogućnost unosa maksimalnog broja karakteristika i fotografija, te tako i sebi i potencijalnim kupcima štede vreme i olakšavaju pretragu. Takvih portala na našem tržištu ima jako malo.

Po rečima Đorđa Jančića, direktora marketinga vodećeg srpskog portala www.NekretnineSrbije.com, primarni cilj njihovog sistema bio da omoguće privatnom licu, kao i odgovornim i ažurnim agencijama, upravo tu mogućnost – da unese sve karakteristike svoje nekretnine do najsitnijeg detalja. “Mi nudimo i pomoć pri unosu oglasa za fizička lica, kako bismo učinili prezentaciju njihove nekretnine što atraktivnijom, da bi se ona što pre prodala ili iznajmila. Kad se uzme u obzir i pristupačna cena ovako detaljno unetog oglasa od samo 500 do1000 din. mesečno, vlasnici nekretnina, čak i onih koji nevešto koriste internet, u sve većem broju se opredeljuju za ovakvu opciju, shvatajući prednost dobre, potpune prezentacije, i njene vidljivosti u željenoj ciljnoj grupi, u poređenju  sa šturim opisima oglasa u novinama ili internet oglasnicima”, objašnjava g. Jančić i nastavlja “neretko se dešava da zaposleni u našem portalu odgovaraju na telefonske pozive klijenata koji traže savete kako da najefikasnije realizuju svoju nekretninu, kao i preporuke koje od agencija dobro obavljaju svoj posao.”

S. Milić

Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda

Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

OŽIVLJAVNJA - Izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana Beograda predviđeno je da 70 hektara zemljišta Luke Beograd postane komercijalna zona i gradski centar, i to zemljište nije usko vezano za prostor gde se obavlja lučka delatnost. Saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u funkciji Luke biće zadržane.
Izmene urbanističkog plana dale su zeleno svetlo da se razmišlja o realizaciji projekata čuvenih arhitekata Jana Gela i Daniela Libeskinda.
- O toj ideji ne bi moglo ni da se razmišlja dalje ukoliko bi Generalni plan čitavu braunfild zonu Dorćola tretirao kao privrednu delatnost. Ovako se stiče planski osnov da se izrađuju studije, ekološke, saobraćajne, funkcionalne i ekonomske procene, ispituje vlasništvo i rade urbanistička i arhitektonska rešenja, kao polazne osnove za budući Plan detaljne regulacije - kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.

Strahinja Sekulić: Promene idu u korist grada
Strahinja Sekulić, javni gradski pravobranilac, kaže da se promenama Generalnog urbanističkog plana ne zadire u imovinsko-pravne odnose na zemljištu. „U slučaju podnošenja tužbe za utvrđenje prava korišćenja grada Beograda na spornom zemljištu, činjenica da je planskim aktom tačno određeno zemljište za lučku delatnost samo bi ojačala pozicije Grada i šanse za uspeh u tom poslu”, kaže Sekulić.

Izvor: 24 sata

Vlada Srbije i Grad Beograd postpisali su danas s kineskom kompanijom Čajna roud and bridž korporejšn (Ćina Road and Bridge Corporation - CRBC) predugovor o gradnji mosta Zemun-Borča u vrednosti od 170 miliona evra.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je na konferenciji za novinare u Beogradu da će 85 odsto novca, 145 miliona evra, biti obezbeđeno iz kredita kineske Eksim (Exim) banke.

Rok otplate je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatnom stopom od tri odsto godišnje, kazao je Dinkić i dodao da bi ugovorio izgradnji mosta na Dunavu i kreditu trebalo da budu potpisani do kraja ove godine.

On je podsetio da je Kina izrazila spremnost da Srbiji da kredit za infrastrukturu od 200 miliona evra i naveo da će Srbija za preostali novac konkurisati sa izgradnjom južne obilaznice oko Kragujevca.

Kineski ambasador u Srbiji Vei Đinghua rekao je da je potpisivanje predugovora značajan potez konkretizacije strateškog partnerstva Kine i Srbije uspostavljenog za vreme posete srpskog predsednika Borisa Tadića Kini u avgustu ove godine.

Predugovor o izgradnji mosta potpisali su ministarka za Nacionalni investicioni plan Srbije Verica Kalanović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i izvršni direktor CRBC Su Tiđu.

Đilas je izrazio očekivanje da će izgradnja mosta početi polovinom 2010. godine i naveo da će omogućiti izgradnju još jednog dela Beograda.

"Realan rok za izgradnju mosta je 2013. godina", kazao je Đilas i precizirao da će na zemunskoj strani most biti nastavak dela koji spaja autoput prema Novom Sadu i Zagrebu i da će prelaziti ispod tržnog centra Metro, a da će na drugoj strani izlaziti iznad naselja na levoj strani Dunava.

On je dodao da će biti izgradnje poseban put koji će povezivati most s pančevačkim putem.

Đilas je naveo da je počela i eksproprijacija 177 stanova i industrijskih objekata koje se nalaze na zemunskoj trasi puta i mosta, dok preostali deo zemljišta pripada PKB-u.

Ministarka za NIP Verica Kalanović navela je da će most biti dug 1.507 metara i da će biti izgrađene saobraćajnice koje ga povezuju s drugim putevima, dužine 21,6 kilometara.

Kineska kompanija je obavezna da za realizaciju projekta angažuje podizvođače iz Srbije, kazala je Kalanovićeva i dodala da će oni morati da upotrebe domaći materijal do 45 odsto vrednosti projekta.

Potpisivanje predugovora sa CRBC je početak realizacije novog modela izradnje infrastrukturnih projekata u Srbiji, kazao je ona i dodala da je taj projekat izabran zato što predstavlja deo obilaznice oko Beograda i veza sa južnim Banatom, Rumunijom i Koridorom 4.

Most će povezati 380.000 stanovnika Novog Beogarda i Zemuna sa 170.000 ljudi koji žive na levoj strani Dunava u opštini Palilula, kazala je Kalanovićeva i istakla da će tim projektom više od 1.000 hektara zemljšta biti osposobljeno za stambenu i industrijsku izgradnju.

Izvršni direktor CRBC Su Tiđu kazao je da ta kompanija posluje u više od 40 zemalja, u kojima je izgradila mostove, puteve, luke i druge infrastrukturne objekte.

Izvor: economy.rs

Kupovina stana na kredit je ponovo aktuelna posle pokretanja novog programa subvencionisanja stambenih kredita. Ipak, svi koji planiraju da kupe nekretninu na taj način treba da, pored početnog učešća, na papir stave i druge prateće troškove koji mogu da iznose i nekoliko hiljada evra.

LISTA - Tačno je da su troškovi prilično visoki. Pre uzimanja kredita u banci, obavezno se raspitajte o svim pratećim troškovima. Treba dobro voditi računa da se kasnije ne bi ispostavilo da nemate dovoljno novca. Najveći troškovi su svakako cene obrade, premije osiguranja, a ne treba zboraviti ni troškove procenitelja - kaže za „24 sata” Dušan Uzelac, sa sajta kamatic.com.
Na prvom su mestu troškovivezani za banku, koji se kreću od jedan do dva odsto vrednosti zajma. Osiguranje stambenog kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) nije neophodno za komercijalne kredite, ali su onda kamate ekstremno visoke. NKOSK najpre naplaćuje obradu zahteva u iznosu od 30 evra, a potom i premiju osiguranja. Suma premije dobija se tako što se vrednost kredita podeli s vrednošću nekretnine koja služi kao zalog i potom se taj broj množi sa 100, pa se dobija koeficijent „LTV ratio”, od čega zavisi i iznos premije. Orijentaciono, premije za kredite indeksirane u evrima mogu biti od 1,5 do 3,5 odsto u zavisnosti od LTV ratia.
Za overu kuporodajnog ugovora kod advokata troškovi se kreću od 200 do 300 evra, a makar 100 evra treba izdvojiti za procenitelja. Pošto nove subvencije važe samo za kredite u novogradnji, porez se ne plaća, ali oni koji kupuju starogradnju( uz pomoć komercijalnog kredita) moraće da plate i porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto.
Takođe, svi koji kupuju stan preko agencije (a takvi su najbrojniji) treba da znaju da agencija naplaćuje provizuju od tri odsto, ali se u tom slučaju one brinu oko sigurnosti celog projekta, a neke od njih srede i advokatske usluge.
- Dobra stvar je da će možda kod subvencionisanih kredita investitori neke troškove preuzeti na sebe i neće klijenta sa njima optrećivati, već će mu to sve ukalkulisati u kredit. To, recimo nije moguće kada kupujete starogradnju od neke bakice koja ne može da vas liši svih pratećih troškova - zaključuje Uzelac.

Troškovi za kredit od 50.000 €
Učešće 2.500 evra (5 odsto)
Obrada kredita 500 evra (1 odsto)
Premija osiguranja 750 evra (1,5 odsto)
Overa ugovora 200 evra
Procenitelj 100 evra
NKOSK 30 evra
Agencija 1.500 evra
Ukupno 5.580 evra

+ izvod iz matične knjige, uverenje o državljanstvu, takse za hipoteku i overu založne izjave, izjava o neposedovanju nepokretnosti...

Mnogo sitnih troškova 
Pored ovih troškova, važno je ne zaboraviti i takse poput izvoda iz matične knjige rođenih i venčanih i uverenja o državljanstvu. Korisnici subvencionisanog kredita za kupovinu stana kažu da je neophodna i overena izjava o neposedovanju nepokretnosti, overe fotokopija ugovora, ličnih karata, osnova sticanja prava prethodnog vlasnika, taksa za rešenje za uspostavljanje hipoteke, te taksa za overu založne izjave.

Izvor: 24sata.rs