Na 5. sednici Upravnog odbora Privredne komore Beograda, održanoj 28. januara 2010. godine, vođena je rasprava o perspektivi oporavka privrede u 2010. godini, sa posebnim akcentom na sektor građevinarstva.
Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda smatra da je građevinarstvo u Srbiji u izuzetno teškom položaju, jer neizdavanje lokacijskih i građevinskih dozvola, korupcija i nerazumevanje brojnih problema u građevinarstvu od strane države, moglo bi ovu granu privrede dovesti u nezavidnu situaciju, izostao bi priliv stranih investicija, a 50 hiljada radnika bi moglo da ostane bez posla. Situacija je alarmantna na šta ukazuje podatak da samo 3-5 odsto građevinskih firmi u Srbiji nema blokirane račune.

Prema rečima Aleksandre Damnjanović-Petrović, pomoćnice ministra u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, novi Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonska akta predstavljaju dobar osnov za dobijanje lokacijskih i građevinskih dozvola. U tom smislu donošenje Uredbe o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje i Uredbe o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, moglo bi u narednom periodu stvoriti uslove za pokretanje građevinarstva, a istovremeno i velikog broja drugih privrednih grana i aktivnosti. Neizdavanje građevinskih dozvola je veliki problem, koji će biti rešen kada sve opštine i gradovi budu pokriveni planskom i urbanističkom dokumentacijom, koja je osnov za izdavanje dozvola. Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji su, privatizacijom došli do zemljišta kupujući fabrike a nisu nastavili proizvodnju, već hoće da grade poslovne i stambene zgrade, moraće da plate pravednu nadoknadu.

Beograd -- Grad Beograd pri legalizaciji odobriće dodatni popust do 50 odsto za porodične kuće od 200 i 300 kvadrata, ako vlasnici dokažu da im je to prva nepokretnost.

Predrag Vučić, tek postavljen na mesto sekretara Sekretarijata za legalizaciju napominje da će rešavanje predmeta kojih ima oko 120.000 početi do 10. febrara i da će Sekretarijat maksimalnim kapacitetom početi da funkcioniše kada bude poslednji rok za predaju zahteva, a to je 11. mart.

"Čekali su se podzakonski akti bez kojih nismo mogli da postupamo. Zakon je mnoge oblasti drugačije uredio i nismo mogli unapred da znamo kakav će biti njegov konačan oblik. Republički pravilnik o legalizaciji kaže da popust od 60 odsto imaju vlasnici stanova površine do 100 kvadratnih metara, dok gradska odluka propisuje da to umanjenje pripada posednicima stanova u zgradama koje ne premašuju 100 kvadrata", objašnjava Vučić.

On navodi da je zabuna je nastala pogrešnim tumačenjem republičkog pravilnika, kao i da očekuje izmenu odluke.

"Suština je da će propisi i u gradu i u Republici biti izmenjeni tako da stanovi do 100 kvadrata, bez obzira na površinu zgrade, imaju popust od 60 odsto", navodi Vučić.

Prema njegovim rečima i rok za jednokratno plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koji predviđa smanjenje za 50 odsto ako se taksa plati do 1. marta, biće produžen na jednoj od sledećih sednica gradskog parlamenta.

Vučić objašnjava i da će vlasnicima nelegalnih objekata koji su platili uvođenje infrastrukture, ti troškovi biti priznati na osnovu potvrda mesnih zajednica koje su raspisivale samodoprinose.

"Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju priznaće ta ulaganja i vlasnike objekata osloboditi plaćanja sekundarne infrastrukture", kaže sagovornik.

Neće biti masovnog rušenja

Nelegalni objaketi koji se na nalaze na trasama saobraćajnica, na koridorima infrastrukture, na zemljištu predviđenom za izgradnju vrtića, škola i drugih javnih objekata, biće srušeni jer su smetnja za razvoj Beograda, navodi Vučetić.

"Kada je reč o ljudima koji se nisu odazvali pozivu da legalizuju objekte, videćemo koliki je njihov procenat i sugerisaćemo izmene zakona da ne mora da bude rušenja. U nekim slučajevima je i nemoguće rušiti, kao stan na trećem spratu. Moguće je kazniti ih povećanjem poreza na imovinu ili isključenjem struje. Ja bih predložio da se poveća porez na imovinu i da se on ne plati jednokratno nego da svake godine bude povišen", kaže on.

Prema njegovim rečima planirano je da rad Sekretarijata bude jednokratan i da traje tri godine.

"Posle godinu dana ćemo videti koliko zahteva je rešeno i tada ćemo proceniti koliko nam još vremena treba. Videćemo da li će posle tog roka postojati organizaciona jedinica ako ostanu neki nerazrešeni predmeti", objašnjava Vučetič.

izvor: B92

Beograd, 28. decembar 2009 –  S obzirom na povećanu zainteresovanost investitora i realnu potrebu tržišta, najaktivniji segmet tržišta nekretnina u proteklih par godina je svakako bio segment poslovnih prostora. Posledice krize su nažalost dovele do smanjene tražnje i tako i do porasta stope raspoloživog prostora. Ipak druga polovina godine beleži porast tražnje od oko 30% u odnosu na početak godine, naročito u bankarskom sektoru.

U poređenju sa zemljama regiona Srbija još uvek predstavlja malo tržište, investicioni potencijal je neosporan. Konkretno, u Beogradu postoji 450.000 kvadrata poslovnog prostora klase A i B, dok na primer u Sofiji i Budimpešti taj broj prelazi 1,000.000 odnosno 2,000.000 kvadrata.

Tokom ove i protekle godine, tržištu Beograda je ponuđeno oko 150.000m2, a u toku 2010. prema trenutnim najavama biće još oko 100.000 novih kvadrata. U Beogradu je najviše poslovnog prostora i dalje na Novom Beogradu, oko 80 odsto, dok se ostatak nalazi u centru grada.

Cena iznajmljivanja poslovnog prostora klase A se kreće od 15 do 17 €/m2 mesečno, dok se rente u centru grada i centralnoj poslovnoj zoni krecu od 16 do 18 €/m2. Očekuje se da cene ostanu uravnotežene i u narednom periodu, u zavisnosti od intenziteta tražnje i drugih tržišnih faktora.

Kraj godine svakako donosi pozitivniji trend, u prilog čemu ide i činjenica da je poslovna zona Novog Beograda koja i dalje spada u najatraktivnije bogatija za još jedan poslovno-komercijalni kompleks West End. Novi biznis centar smešten je u bloku 60, u Tošinom bunaru, nadomak autoputa i centralnih novobeogradskih bulevara, i udaljen od aerodroma 11km, a od centra grada 7,5km. West End poslovni kompleks će se sastojati od dve nezavisne petospratne poslovne zgrade - Kule i Aneksa. Obe su vrlo upečatljivog i autentičnog arhitektonskog rešenja koje karakteriše fleksibilan i kvalitetan otvoreni prostor koji je moguće iznajmiti odvojeno ili u celini. Ukupna površina kula je 12,500 kvadrata, sa podzemnim parking prostorom površine 1,500 kvadrata i obezbeđenim otvorenim parkingom kapaciteta 88 mesta.

Kombinacijom neobičnog koloritnog dizajna i staklene fasade postignut je neobičan kontrast savremenog dizajna i korporativnog imidža modernog poslovnog centra. Tome svakako doprinosi i zaobljena linija frontalnog dela zgrade sa maloprodajnim prostorom u prizemlju, planiranim za uslužne delatnosti koje će svakodnevno poslovno okruženje zaposlenih učiniti prijatnijim.

Zakupci, koji se odluče za proširenje ili premeštanje svog poslovanja u ovo moderno poslovno zdanje, će uživati u maksimalnoj fleksibilnosti prostorne organizacije, s obzirom da se svaki sprat može lako podeliti na zasebne celine u skladu sa zahtevima zakupaca i tipu njihovog poslovanja. Ono što razlikuje standarde ove poslovne zgrade jeste da se zakupcima u startu nudi prostor sa spuštenim plafonima i podignutim antistatičkim podom, što znatno ubrzava preuređenje prostora po daljim zahtevima zakupaca. Ekskluzivni zastupnik za izdavanje ovog novog projekta je CB Richard Ellis, vodeća konsultantska kuća za nekretnine.

CB Richard Ellis je vodeća međunarodna kompanija na polju komercijalnih nekretnina koja posluje u 58 zemalja sa preko 300 kancelarija i više od 30.000 zaposlenih. Referentna lista klijenata kompanije svedoči o tržišnoj superiornosti kompanije. Ključne delatnosti kompanije obuhvataju: konsalting, procenu vrednosti nekretnina i razvojni konsalting, istraživanje tržišta, izdavanje poslovnih prostora, plasman nekretnina na tržištu, prodaju i izdavanje stambenih prostora i stambeno-komercijalnih nekretnina. Više informacija na website: www.cbre.co.rs

Moguće je izgraditi oko 130.000 kvadrata
Iako je kompanija „Energoprojekt” odustala od izgradnje hotela sa više od 400 soba u delu novobeogradskog Bloka 12, jedna od najatraktivnijih lokacija u ovom delu prestonice neće još dugo biti prazan plac. Naime, Privredno društvo „Razvoj blok 12” otkupilo je zemljište i predstavilo nekoliko ideja kako da uredi prostor uz Dunavski kej.

IZGRADNJA - Na ovom atraktivnom mestu, između Bulevara Nikole Tesle i Trešnjinog cveta, sudeći bar prema rešenju i predlogu koje je ponudio studio „Laguarda.Low Architects LLC”, a koji nije konačan, mogle bi da budu izgrađene dve ili tri višespratnice, čija će visina zavisiti od detaljnog plana regulacije čije se usvajanje očekuje. Po jednom predlogu postoje dve višespratnice i šoping centar na uglu bloka, dok drugi predviđa i treću kulu, u čijem podnožju bi se nalazio komercijalni „lajfstajl” centar.
Generalni urbanistički plan u ovom blok omogućava izgradnju viših objekata, dok namena zemljišta predviđa izgradnju stambenih i komercijalnih objekata. Na ovom mestu bi moglo da se gradi na samo 30 odsto površine, dok je ostatak zemljišta zamišljen kao zelena površina. Lokacija Bloka 12 koji gleda na Bulevar Nikole Tesle je, uz blok 26, jedna od najatraktivnijih na Novom Beogradu sa izvanrednim pogledom na Dunavski kej i zgradu SIV-a.
U okviru ovog bloka moguće je izgraditi oko 130.000 kvadrata, od čega bi polovina bila namenjena stanovanju. Šoping centar bi u osnovi imao 10.000 kvadrata. Prostori između zgrada bili bi sa puno zelenila i vodenih površina, a parkiranje bi bilo rešeno podzemnim garažama.
Inače, kompanija „Energoprojekt”, pre nego što je prodala zemljište Privrednom društvu „Razvoj blok 12”, planirala je izgradnju hotela od 22.000 kvadrata.

Izvor: 24sata