Po navodima "Blica" od 11. septembra 2009. na teritoriji Beograda podneto je oko 25.000 zahteva za legalizaciju. Poslednji rok za predaju zahteva je 11. mart,  tako da se navala tek očekuje.

Svi koji do tog datuma ne predaju zahteve za legalizaciju, moraće da plate višestruko veći porez na imovinu, a rizikuju i da njihovi objekti budu i srušeni.
Nadležni najavljuju da produženja roka za podnošenje zahteva za legalizaciju neće biti, ali da će se uzimati u obzir čak i oni zahtevi koji i poštom stignu neki dan kasnije, pod uslovom da je datum slanja pre isteka roka (11. mart).
Kako "Blic" navodi,  od kada je usvojen novi Zakon, najviše zahteva za legalizaciju predato je na opštini Palilula (3.650), a najmanje na Savskom vencu (157).
- Broj zahteva se sada kreće oko 250 dnevno, i kontinuirano se uvecava kako se bliži rok isticanja.

Potrebna dokumentacija za legalizaciju

Stambeni objekti do 100 kvadrata
- dokaz o pravu svojine

- fotografije objekta
- tehnički izveštaj o stanju objekta sa geodetskim snimkom nadministrativna taksa
Stambeni objekti sa više stanova, poslovni i proizvodni objekti

- dokaz o pravu svojine nfotografije objekta
- zapisnik o veštačenju za upotrebu objekta sa geodetskim snimkom nadministrativna taksa
Pomoćni objekti

- dokaz o pravu svojine nfotografije objekta nadministrativna taksa

Objekti građeni pre 11. septembra, koji su odstupili od odobrenja za gradnju
- dokaz o pravu svojine nadministrativna taksa

Telefoni za informacije

opština / telefon
Stari grad / 322-22-09 (8-15.30)
Vračar / 308-14-03 (8.30-16)
Zemun / 377-85-27, 377-85-24 (8-16)
Novi Beograd / 311-50-07 (8-16)
Rakovica / 305-17-00 (8-16)
Čukarica / 305-24-53 (8-16)
Voždovac / 245-82-58 (8-16)
Savski venac / 206-18-12 (8-16)
Zvezdara / 340-57-41 (8-16)
Palilula / 323-62-21 lok. 220 (8-16)
Barajevo / 830-13-82 (8-16)
Grocka / 850-04-13 lok. 307 (7.30-16.30)
Lazarevac / 812-06-86 (8-15)
Mladenovac / 823-12-60 lok. 131 (8-16)
Obrenovac / 872-64-75 (8-16)
Sopot / 825-12-93 (7-15)
NAPOMENA: Za objekte do 800 metara kvadratnih, zahtev se na podnosi u opštinama na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađen objekat. Za objekte preko 800 kvadrata zahtev se podnosi u Sekretarijata za legalizaciju u Ulici 27. marta 43-45.

Vlasnici sve češće lično postavljaju oglase na specijalizovanim internet portalima za nekretnine. Na ovaj način njihova ponuda postaje atraktivnija kupcima / zakupcima, a dostupna je i agencijama koje imaju potencijalne klijente za konkretnu nekretninu. S  obzirom na to da sami najbolje mogu da opišu svoju nekretninu, radije se odlučuju da plate oglas u specijalizovanom oglasniku koji im pruža mogućnost unosa maksimalnog broja karakteristika i fotografija kako bi što vernije predstavili ponudu i ubrzali realizaciju.

Svima nam je jasno koliko su nekretnine postale precenjene u odnosu na naša primanja, bilo da se radi o izdavanju ili prodaji. Ovo je dovelo do dramatičnog pada prometa nekretnina, uzrokovanog najpre ekonomskom krizom, previsokim cenama i striktnim kriterijumima banaka pri odobravanju kredita.

Do nedavno je važilo nepisano pravilo da ako želite da prodate ili iznajmite nekretninu, obraćate se agencijama koje, navodno, dobro poznaju ovu oblast, tržište, cene, zakone i propise, a i tvrde  da imaju najširu bazu klijenata, pošto se, po njihovim rečima, masovno reklamiraju.

Na žalost, praksa je pokazala da postoji nemali broj agencija koje ne posluju baš po najvišim standardima i, na taj način, štete onim agencijama koje su profesionalne i koje brinu o svojim klijentima.

To se u praksi ogleda u tome da je takvim, neprofesionalnim agencijama u interesu da što pre prodaju bilo šta iz svoje baze, kako bi ostvarile što brži profit, a najčešće nisu ni videli nekretninu koju nude kupcima, niti imaju mnogo informacija o njoj. Agencije postavljaju oglase po štampanim medijima, u šifrovanom obliku, samo da bi dobile što više poziva i navele kupce na kupovinu nekretnine za koju ovi verovatno nisu inicijalno bili zainteresovani.

Agencije, kao i vlasnici, koriste internet portale/oglasnike da bi reklamirale svoje nekretnine, tako što na veliki broj njih koji su besplatni unesu iste oglase sa minimalnim brojem parametara, misleći da tako  dobijaju veću eksponiranost. Ovo je pogrešan pristup, s obzirom na to da samo nekoliko komercijalnih oglasnika ima dnevno i mesečno daleko više kvalitetnih posetilaca od svih ostalih besplatnih portala zajedno, kojih je na desetine.

Stoga vlasnici sve više sami oglašavaju nekretnine,  pošto im je u interesu da je u startu što bolje opišu, kako bi izbegli mnogobrojne nepotrebne  telefonske pozive, ponavljali opis i karakteristike i smanjili “promenadu” potencijalnih kupaca.  Zato traže oglasnike/portale koji im pružaju mogućnost unosa maksimalnog broja karakteristika i fotografija, te tako i sebi i potencijalnim kupcima štede vreme i olakšavaju pretragu. Takvih portala na našem tržištu ima jako malo.

Po rečima Đorđa Jančića, direktora marketinga vodećeg srpskog portala www.NekretnineSrbije.com, primarni cilj njihovog sistema bio da omoguće privatnom licu, kao i odgovornim i ažurnim agencijama, upravo tu mogućnost – da unese sve karakteristike svoje nekretnine do najsitnijeg detalja. “Mi nudimo i pomoć pri unosu oglasa za fizička lica, kako bismo učinili prezentaciju njihove nekretnine što atraktivnijom, da bi se ona što pre prodala ili iznajmila. Kad se uzme u obzir i pristupačna cena ovako detaljno unetog oglasa od samo 500 do1000 din. mesečno, vlasnici nekretnina, čak i onih koji nevešto koriste internet, u sve većem broju se opredeljuju za ovakvu opciju, shvatajući prednost dobre, potpune prezentacije, i njene vidljivosti u željenoj ciljnoj grupi, u poređenju  sa šturim opisima oglasa u novinama ili internet oglasnicima”, objašnjava g. Jančić i nastavlja “neretko se dešava da zaposleni u našem portalu odgovaraju na telefonske pozive klijenata koji traže savete kako da najefikasnije realizuju svoju nekretninu, kao i preporuke koje od agencija dobro obavljaju svoj posao.”

S. Milić

Na 5. sednici Upravnog odbora Privredne komore Beograda, održanoj 28. januara 2010. godine, vođena je rasprava o perspektivi oporavka privrede u 2010. godini, sa posebnim akcentom na sektor građevinarstva.
Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda smatra da je građevinarstvo u Srbiji u izuzetno teškom položaju, jer neizdavanje lokacijskih i građevinskih dozvola, korupcija i nerazumevanje brojnih problema u građevinarstvu od strane države, moglo bi ovu granu privrede dovesti u nezavidnu situaciju, izostao bi priliv stranih investicija, a 50 hiljada radnika bi moglo da ostane bez posla. Situacija je alarmantna na šta ukazuje podatak da samo 3-5 odsto građevinskih firmi u Srbiji nema blokirane račune.

Prema rečima Aleksandre Damnjanović-Petrović, pomoćnice ministra u Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje, novi Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonska akta predstavljaju dobar osnov za dobijanje lokacijskih i građevinskih dozvola. U tom smislu donošenje Uredbe o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje i Uredbe o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, moglo bi u narednom periodu stvoriti uslove za pokretanje građevinarstva, a istovremeno i velikog broja drugih privrednih grana i aktivnosti. Neizdavanje građevinskih dozvola je veliki problem, koji će biti rešen kada sve opštine i gradovi budu pokriveni planskom i urbanističkom dokumentacijom, koja je osnov za izdavanje dozvola. Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji su, privatizacijom došli do zemljišta kupujući fabrike a nisu nastavili proizvodnju, već hoće da grade poslovne i stambene zgrade, moraće da plate pravednu nadoknadu.

Beograd -- Grad Beograd pri legalizaciji odobriće dodatni popust do 50 odsto za porodične kuće od 200 i 300 kvadrata, ako vlasnici dokažu da im je to prva nepokretnost.

Predrag Vučić, tek postavljen na mesto sekretara Sekretarijata za legalizaciju napominje da će rešavanje predmeta kojih ima oko 120.000 početi do 10. febrara i da će Sekretarijat maksimalnim kapacitetom početi da funkcioniše kada bude poslednji rok za predaju zahteva, a to je 11. mart.

"Čekali su se podzakonski akti bez kojih nismo mogli da postupamo. Zakon je mnoge oblasti drugačije uredio i nismo mogli unapred da znamo kakav će biti njegov konačan oblik. Republički pravilnik o legalizaciji kaže da popust od 60 odsto imaju vlasnici stanova površine do 100 kvadratnih metara, dok gradska odluka propisuje da to umanjenje pripada posednicima stanova u zgradama koje ne premašuju 100 kvadrata", objašnjava Vučić.

On navodi da je zabuna je nastala pogrešnim tumačenjem republičkog pravilnika, kao i da očekuje izmenu odluke.

"Suština je da će propisi i u gradu i u Republici biti izmenjeni tako da stanovi do 100 kvadrata, bez obzira na površinu zgrade, imaju popust od 60 odsto", navodi Vučić.

Prema njegovim rečima i rok za jednokratno plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koji predviđa smanjenje za 50 odsto ako se taksa plati do 1. marta, biće produžen na jednoj od sledećih sednica gradskog parlamenta.

Vučić objašnjava i da će vlasnicima nelegalnih objekata koji su platili uvođenje infrastrukture, ti troškovi biti priznati na osnovu potvrda mesnih zajednica koje su raspisivale samodoprinose.

"Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju priznaće ta ulaganja i vlasnike objekata osloboditi plaćanja sekundarne infrastrukture", kaže sagovornik.

Neće biti masovnog rušenja

Nelegalni objaketi koji se na nalaze na trasama saobraćajnica, na koridorima infrastrukture, na zemljištu predviđenom za izgradnju vrtića, škola i drugih javnih objekata, biće srušeni jer su smetnja za razvoj Beograda, navodi Vučetić.

"Kada je reč o ljudima koji se nisu odazvali pozivu da legalizuju objekte, videćemo koliki je njihov procenat i sugerisaćemo izmene zakona da ne mora da bude rušenja. U nekim slučajevima je i nemoguće rušiti, kao stan na trećem spratu. Moguće je kazniti ih povećanjem poreza na imovinu ili isključenjem struje. Ja bih predložio da se poveća porez na imovinu i da se on ne plati jednokratno nego da svake godine bude povišen", kaže on.

Prema njegovim rečima planirano je da rad Sekretarijata bude jednokratan i da traje tri godine.

"Posle godinu dana ćemo videti koliko zahteva je rešeno i tada ćemo proceniti koliko nam još vremena treba. Videćemo da li će posle tog roka postojati organizaciona jedinica ako ostanu neki nerazrešeni predmeti", objašnjava Vučetič.

izvor: B92

Beograd, 28. decembar 2009 –  S obzirom na povećanu zainteresovanost investitora i realnu potrebu tržišta, najaktivniji segmet tržišta nekretnina u proteklih par godina je svakako bio segment poslovnih prostora. Posledice krize su nažalost dovele do smanjene tražnje i tako i do porasta stope raspoloživog prostora. Ipak druga polovina godine beleži porast tražnje od oko 30% u odnosu na početak godine, naročito u bankarskom sektoru.

U poređenju sa zemljama regiona Srbija još uvek predstavlja malo tržište, investicioni potencijal je neosporan. Konkretno, u Beogradu postoji 450.000 kvadrata poslovnog prostora klase A i B, dok na primer u Sofiji i Budimpešti taj broj prelazi 1,000.000 odnosno 2,000.000 kvadrata.

Tokom ove i protekle godine, tržištu Beograda je ponuđeno oko 150.000m2, a u toku 2010. prema trenutnim najavama biće još oko 100.000 novih kvadrata. U Beogradu je najviše poslovnog prostora i dalje na Novom Beogradu, oko 80 odsto, dok se ostatak nalazi u centru grada.

Cena iznajmljivanja poslovnog prostora klase A se kreće od 15 do 17 €/m2 mesečno, dok se rente u centru grada i centralnoj poslovnoj zoni krecu od 16 do 18 €/m2. Očekuje se da cene ostanu uravnotežene i u narednom periodu, u zavisnosti od intenziteta tražnje i drugih tržišnih faktora.

Kraj godine svakako donosi pozitivniji trend, u prilog čemu ide i činjenica da je poslovna zona Novog Beograda koja i dalje spada u najatraktivnije bogatija za još jedan poslovno-komercijalni kompleks West End. Novi biznis centar smešten je u bloku 60, u Tošinom bunaru, nadomak autoputa i centralnih novobeogradskih bulevara, i udaljen od aerodroma 11km, a od centra grada 7,5km. West End poslovni kompleks će se sastojati od dve nezavisne petospratne poslovne zgrade - Kule i Aneksa. Obe su vrlo upečatljivog i autentičnog arhitektonskog rešenja koje karakteriše fleksibilan i kvalitetan otvoreni prostor koji je moguće iznajmiti odvojeno ili u celini. Ukupna površina kula je 12,500 kvadrata, sa podzemnim parking prostorom površine 1,500 kvadrata i obezbeđenim otvorenim parkingom kapaciteta 88 mesta.

Kombinacijom neobičnog koloritnog dizajna i staklene fasade postignut je neobičan kontrast savremenog dizajna i korporativnog imidža modernog poslovnog centra. Tome svakako doprinosi i zaobljena linija frontalnog dela zgrade sa maloprodajnim prostorom u prizemlju, planiranim za uslužne delatnosti koje će svakodnevno poslovno okruženje zaposlenih učiniti prijatnijim.

Zakupci, koji se odluče za proširenje ili premeštanje svog poslovanja u ovo moderno poslovno zdanje, će uživati u maksimalnoj fleksibilnosti prostorne organizacije, s obzirom da se svaki sprat može lako podeliti na zasebne celine u skladu sa zahtevima zakupaca i tipu njihovog poslovanja. Ono što razlikuje standarde ove poslovne zgrade jeste da se zakupcima u startu nudi prostor sa spuštenim plafonima i podignutim antistatičkim podom, što znatno ubrzava preuređenje prostora po daljim zahtevima zakupaca. Ekskluzivni zastupnik za izdavanje ovog novog projekta je CB Richard Ellis, vodeća konsultantska kuća za nekretnine.

CB Richard Ellis je vodeća međunarodna kompanija na polju komercijalnih nekretnina koja posluje u 58 zemalja sa preko 300 kancelarija i više od 30.000 zaposlenih. Referentna lista klijenata kompanije svedoči o tržišnoj superiornosti kompanije. Ključne delatnosti kompanije obuhvataju: konsalting, procenu vrednosti nekretnina i razvojni konsalting, istraživanje tržišta, izdavanje poslovnih prostora, plasman nekretnina na tržištu, prodaju i izdavanje stambenih prostora i stambeno-komercijalnih nekretnina. Više informacija na website: www.cbre.co.rs

Moguće je izgraditi oko 130.000 kvadrata
Iako je kompanija „Energoprojekt” odustala od izgradnje hotela sa više od 400 soba u delu novobeogradskog Bloka 12, jedna od najatraktivnijih lokacija u ovom delu prestonice neće još dugo biti prazan plac. Naime, Privredno društvo „Razvoj blok 12” otkupilo je zemljište i predstavilo nekoliko ideja kako da uredi prostor uz Dunavski kej.

IZGRADNJA - Na ovom atraktivnom mestu, između Bulevara Nikole Tesle i Trešnjinog cveta, sudeći bar prema rešenju i predlogu koje je ponudio studio „Laguarda.Low Architects LLC”, a koji nije konačan, mogle bi da budu izgrađene dve ili tri višespratnice, čija će visina zavisiti od detaljnog plana regulacije čije se usvajanje očekuje. Po jednom predlogu postoje dve višespratnice i šoping centar na uglu bloka, dok drugi predviđa i treću kulu, u čijem podnožju bi se nalazio komercijalni „lajfstajl” centar.
Generalni urbanistički plan u ovom blok omogućava izgradnju viših objekata, dok namena zemljišta predviđa izgradnju stambenih i komercijalnih objekata. Na ovom mestu bi moglo da se gradi na samo 30 odsto površine, dok je ostatak zemljišta zamišljen kao zelena površina. Lokacija Bloka 12 koji gleda na Bulevar Nikole Tesle je, uz blok 26, jedna od najatraktivnijih na Novom Beogradu sa izvanrednim pogledom na Dunavski kej i zgradu SIV-a.
U okviru ovog bloka moguće je izgraditi oko 130.000 kvadrata, od čega bi polovina bila namenjena stanovanju. Šoping centar bi u osnovi imao 10.000 kvadrata. Prostori između zgrada bili bi sa puno zelenila i vodenih površina, a parkiranje bi bilo rešeno podzemnim garažama.
Inače, kompanija „Energoprojekt”, pre nego što je prodala zemljište Privrednom društvu „Razvoj blok 12”, planirala je izgradnju hotela od 22.000 kvadrata.

Izvor: 24sata

Banke su prve priznale svoje greške u finansiranju svakojakih projekata i za razliku od građevinskih investitora, koji se i dalje vode samo prema dobiti, spremne su za to platiti cenu.

Hrvatsko tržište nekretnina potpuno je zamrlo, a bankari su se prvi pomirili s tim da na neprodatim stanovima više ne mogu profitirati te razmišljaju o otpisu dugova i njihovoj prodaji po bilo kojoj cijeni da bi barem malo smanjili gubitke. Čulo se to juče na okruglom stolu o stanju na tržištu nekretnina koji je organizovala konsultantska kuća Colliers International u Zagrebu.

Predsednik Uprave Raiffeisen Consultinga Dražen Nikolić rekao je da su banke prve priznale svoje greške u finansiranju svakojakih projekata, i za razliku od investitora, koji se i dalje vode samo profitom, spremne su za to platiti cenu.

– Banke su spremne sto posto otpustiti gubitke s neprodatih stanova i krenuti u finansiranje novih, kvalitetnih projekata kojima će pokriti te gubitke. Spremni smo platiti pogreške iz prošlosti i bićemo zadovoljni ako na neprodatim stanovima smanjimo gubitke i za samo 10 posto. Tu se više ne radi o dobiti nego o minimiziranju gubitaka, a građevinari pokušavaju spasiti nešto što se više spasiti ne da – kazao je Nikolić i dodao da se to neće dogoditi iduće godine, jer će učiniti “sve pa opet sve” prije nego što se odluče na rasprodaju stanova.

Niko ne zna kolika je zapravo količina neprodatih stanova, a sudu rasprave barataju brojkom od osam do 13 hiljada. To je potencijal koji bi se uskoro mogao naći na rasprodaji. Glavni problem tih stanova jeste što su građeni neplanski, bez istraživanja tržišta i potreba kupaca, tako da ni niska cena nije dovoljan razlog da se prodaju.

Direktorica Colliersa Vedrana Likan strahuje pak da bi većina loših stanova mogla ostati neprodata. – Kupci priželjkuju cenu kvadrata od 1000 eura, a kad dođu, uvere se da to ne vredi ni 100 eura – rekao je Nikolić.

Dodao je da novac kupcima nije najveći problem, jer je od 204 stana koje su ove godine prodali na akciji njih “čak 80 posto plaćeno gotovinom, a samo 20 posto na kredit”. Dubravko Ranilović iz Kastel nekretnina smatra da se domaće tržište neće oporaviti globalnim oporavkom tržišta nekretnina te da RH potrebna stambena politika.

– Naša je Vlada u zabludi da će se to dogoditi, ali kod nas je problem puno dublji. Kod nas se već duže događa silovanje tržišta, ne shvata se dubina problema i potrebne su krupne strukturne promene – istakao je Ranilović. Tomislav Perović iz King Sturgea smatra da se deo naših građevinara trebao prekvalifikovati na adaptacije starih stanova u gradovima, jer će za te energetski učinkovite projekte dobijati novac iz fondova EU.

– Tu imaju posla za idućih 20 godina – zaključio je Perović. U Colliersu procjenjuju da će se u iduće dve do tri godine u Zagrebu realizovati samo 20–25 posto najavljenih projekata trgovačkih centara.

– Za neke je i bolje da se ne pojave jer bi uneli dodatni nered na tržištu – zaključila je Vedrana Likan.

Na tržištu nekretnina i dalje najviše zarađuju špekulanti zemljištem, slažu se svi stručnjaci iz sektora. Zemljište tvrdoglavo drži cenu, a posledica je i porezne politike, smatraju stručnjaci. – Na nekim lokacijama zemljište u ukupnoj ceni kvadrata sudeluje čak sa 35 posto, a standard je do dvadeset posto – rekao je Dubravko Ranilović. Upozoreno je da mnogo korupcije ima u “mesečnim izmenama GUP-a”, kojima je u posljednje vreme najviše izložen Zagreb, dok se na Zapadu zemljište prenamenjuje za pet do sedam godina. Tako je izgubljen smisao urbanizma, što je tržište dovelo u ovu situaciju. – Kriza je dobra jer nas vraća u realne okvire – zaključio je Ranilović.

Izvor: vecernji.hr

Novim Zakonom o planiranju i izgradnji uvodi se i mogućnost prenosivosti građevinske dozvole. Investitore interesuje hoće li se iskoreniti korupcija u toj oblasti, i ko će i koliko platiti promenu namene zemljišta.

Na okruglom stolu organizovanom u Beogradu, na kojem se razgovaralo o novom zakonu o planiranju i izgradnji, investitore je zanimalo kada će početi potpuna primena zakona, hoće li se iskoreniti korupcija u toj oblasti, i ko će i koliko platiti promenu namene zemljišta.

Novina u zakonu je i mogućnost prenosivosti građevinske dozvole, kako bi se započeti objekti i završili.

Većina investitora nezadovoljna je na koji je način novim zakonom o planiranju i izgradnji rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem. Oni su uglavnom kupovali preduzeća sa gubicima, smatraju da su ih već pretplatili i zato ne pristaju na tržišnu cenu zemljišta.

"Treba da bude jasna informacija, da nema mogućnosti individualne kategorizacije", kaže Dragan Kopčalić iz "Montere".

Nebojša Janjić, državni sekretar u Ministarstvu prostornog planiranja kaže da "u slučaju da je neko kupio fabriku i srušio je, onda bi sigurno izgubio pravo korišćenja na tom građevinskom zemljištu".

Zakupci zemljišta na 99 godina, neće biti u obavezi da ga kupuju, već će i dalje plaćati rentu državi.

Upravo zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, ne izdaju se ni građevinske dozvole pa su mnogi projekti zaustavljeni.

"Zato je bitno da se urade i podzakonski akti, tako da Zakon skrati procedure i rokove, i da bude efikasan", kaže Aleksandar Popović iz PKS.

Novina je da ubuduće opštinski urbanisti neće moći da po sopstvenom nahođenju odrede šta može da se gradi na određenoj parceli, već će ona biti strogo definisana u prostornom planu Srbije.

"To će jasno pisati u planskim dokumentima, ali i norme moraju biti precizne", rekla je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.

Za dva dana lokalne samouprave dostaviće spisak nelegalne gradnje resornom ministarstvu i tada će se tačno znati koliko u Srbiji ima bespravno podignutih objekata.

Izvor: RTS