Za sve one kojima predstoji prva kupovina nekretnine a nisu sigurni kako ide cela procedura oko primopredaje, predlažemo mini vodič koji će im ukazati na to šta ih sve čeka.

Pre svega, vrši se poslednja provera koja se obično obavlja na sam dan predaje ključeva. Potrebno je da Kupac dođe u stan gde zajedno sa Prodavcem utvrđuje da li je stan u potpunosti ispražnjen i u stanju koje je prethodno dogovoreno a prethodni stanari iseljeni. Iseljavanje bivših stanara i njihovih stvari organizuje Prodavac obično nekoliko dana pre primopredaje stana.

Nakon polaganja kapare poželjno je da budući vlasnik i aktivno učestvuje u kompletiranju i proveri neophodne dokumentacije, ako treba i po dva puta ako mu se učini nešto sumnjivo pri pregledu papirologije.

Obaveza Prodavca je da na primopredaju stana, uz neophodne pravne akte, donese i potvrde da su izvršene obaveze prema elektrodistribuciji, infostanu, telefonske račune, kao i potvrdu da je izmirena obaveza poreza na imovinu.

Pošto je ustanovljeno da je stan u dogovorenom stanju, Kupac i Prodavac sa advokatom potpisuju a potom i sudski overavaju Ugovor o kupoprodaji. Sledeći korak je odlazak u banku gde Kupac uplaćuje kupoprodajnu cenu stana na devizni ili dinarski račun Prodavca. Nakon toga Prodavac predaje Kupcu sudski overenu izjavu da nema više nikakvih potraživanja prema njemu, a Kupac preuzima kompletnu postojeću dokumentaciju o stanu, potvrde, kao i sve ključeve predmetnog stana. Na ovaj način, Kupac je i zvanično postao stvarni vlasnik stana, pa može slobodno promeniti bravu i početi sa useljavanjem.

Kupac dalje nastavlja sa plaćanjem obaveza ali poželjno je da prethodno prevede na svoje ime račune za električnu energiju, komunalije, porez na imovinu i druge svari i to može učiniti bez prisustva Prodavca, dok je za prenos telefonskog broja potrebno da Prodavac i Kupac odu zajedno u odgovarajuću službu PTT-a uz sudski overene Ugovore o kupoprodaji stana, lične karte i fotokopije obe stavke.

Porez na promet nepokretnosti (prenos apsolutnih prava) iznosi 5% od cene stana navedene u konačnom Ugovoru o kupoprodaji, ukoliko po proceni opštinske poreske službe cena nije niža od tržišne vrednosti nepokretnosti (koju određuje odgovarajuća poreska služba u skladu sa svojim kriterijumima). U suprotnom, odgovarajući poreski organ ima rok od 10 dana nakon podnete poreske prijave da proceni tržišnu vrednost nekretnine. Ukoliko u određenom roku poreski organ ne uspe da ustanovi vrednost stana, za poresku osnovicu uzima se cena navedena u Ugovoru o kupoprodaji.

Dokumenta koja su potrebna za podnošenje ove poreske prijave:

• Formular PP-3
• Fotokopija sudski overenog Ugovora o kupoprodaji
• Original Ugovora na uvid
• Fotokopija dokaza o prethodnom vlasništvu predmetnog stana

Poreska prijava PP-3 se popunjava na ime Prodavca, na čije ime se i određuje porez, a njegov iznos plaća Kupac kao ugovorna strana koja je tu obavezu preuzela Ugovorom.
Poreska Prijava se podnosi najkasnije 10 dana od dana overe Ugovora i to poreskoj službi na čijoj se opštini nalazi nekretnina. Usled probijanja roka, sledi kazna u vrednosti 500-100.000 RSD za fizička, odnosno 2.000-200.000 RSD za pravna lica.

Plaćanje poreza se vrši do 15 dana nakon pristizanje Rešenja na ruke Kupca.
U izuzetnim slučajevima, nakon prihvatanja molbe podnete poreskoj službi, može se odobriti plaćanje određenog poreza u ratama i to se određuje posebnim rešenjem a sa sobom nosi kamatu koja iznosi 50% od visine kamate koja se inače naplaćuje prilikom kašnjenja sa plaćanjem poreza. Oslobađanje od poreza na prenos apslolutnih prava postoji kada je predmetna imovina u državnom ili društvenom vlasništvu (detaljno objašnjenje je u dokumentu Ministarstva fininasija i ekonomije)

Ova poreska obaveza je uslov za upis prava na nepokretnosti u zemljišnim knjigama.
Nakon plaćene poreske obaveze, uplatnica se dostavlja poreskoj službi koja pečatom uprave prihoda overava sve primerke Ugovora o kupoprodaji.

Tek tada se može podneti Zahtev za uknjižbu nadležnom sudu. Tom prilikom se dostavljaju sledeći dokumenti: pravosnažna građevinska i upotrebna dozvola, overen originalni primerak kupoprodajnog ugovora, zahtev za uknjižbu kao i dokaz o plaćenoj taksi za uknjiženje. Da bi uknjižba bila kompletno odrađena potrebno je da ugovor o kupoprodaji sadrži i poresku klauzulu. U slučajevima kada prodavac nije uknjižen kao vlasnik, poresku klauzulu moraju da sadrže i svi prethodni ugovori koji dokazuju prethodno vlasništvo kao i ostavinska rešenja.

Nakon sto ste pretrazili oglase za nekretnine i odlucili se za kupovinu, potrebno je da se drzite ove procedure i preostaje Vam samo da uživate u novostečenoj imovini.

 

Ivana Vasić

Poslednjih nedelja smo svedoci sve više aukcija za prodaju zemljišta i nekretnina od strane poslovnih banaka, koje nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu septembar 2008. – mart 2009. godine, broj fizičkih lica koja imaju kredit sa docnjom većom od 90 dana se povećao za oko 35%, sa 2,66 na 3,58% uNarodna banka Srbije ukupnom broju odobrenih kredita. Docnja do 60 dana kod fizičkih lica je još uvek na zadovoljavajuće niskom nivou (2,2%) i bilo bi vrlo značajno da tako i ostane.  

Rapidno se povećava i broj tekućih računa u nedozvoljenom minusu i broj kreditnih kartica u docnji, ali je utešno to što je još uvek mali udeo iznosa u docnji u poređenju sa odobrenim minusom, odnosno, limitom.

Broj lizing ugovora kod kojih su klijenti u docnji i kojima preti plenidba predmeta lizinga se povećao na 5,1%. Iako u lizing kompanijama tvrde da stanje nije alarmantno, primetno je povećanje broja zaplenjenih vozila koje lizing kompanije javno prodaju.

Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranja kredita, reindeksiranja kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, koje se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i „kaznene mere“, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.

MERE BANAKA KOD KAŠNJENJA U OTPLATI

1. Prva opomena. Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da ste opomenu primili. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

2. Druga opomena / telefonski poziv. Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno, ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45. i 60. dana od nastanka docnje u uplati rate. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30. i 45. dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

3. Sastanak sa klijentom / Kontaktiranje žiranta ili poslodavca / Opomena pred utuženje. Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i iznašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Žirant se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno, da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Navedene mere poslovne banke se sprovode uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu Opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

4. Radnje pred utuženje/Pokretanje vansudskog postupka namirenja/Pokretanje sudskog postupka.

U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno, kontaktiraju žiranta i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.

Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana kašnjenja u otplati kredita.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.

Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.

Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke zavisno od ugovornih klauzula mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

Lizing kompanije, čini se imaju manje sluha za probleme svojih dužnika – naime, kod ovih kompanija je pravilo da svakom klijentu koji ne uplati tri rate po lizing ugovoru plene vozilo uzeto na lizing.  

NAJGORA OPCIJA – NEODAZIVANJE NA POZIVE BANKE

Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama.

Možda i najteža kazna za korisnika kredita je ta, što ako kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj banci u Srbiji, obzirom da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.

Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje, koje gotovo sve banke počinju da odobravaju bez naknada. Reč je o saradnji poslovnih banaka sa Narodnom bankom Srbije na održavanju nivoa plasmana banaka iz prethodne godine. Tim sporazumom je dogovoreno da banke refinansiraju kredite klijentima koji nisu u docnji više od 60 dana na taj način da im mesečnu ratu smanje za 20% ili da im najmanje 12 meseci produže rok otplate kredita. Ova pogodnost bi mogla mnogima, koji plaćaju rate po srednjem kursu strane valute da omogući manji pritisak na kućni budžet. Sem toga, sve je više korisnika kredita koji reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare i time smanjuju visinu mesečne rate ili rizik od kretanja kursa.

NAJPRE OTPIS KAMATE, PA GLAVNICE

Zanimljivo je da većina banaka pri vođenju evidencije o otplati kredita, najpre otpisuje obračunatu kamatu po kreditu, a tek nakon otplate iste, narednim ratama kredita pokriva glavnicu kredita. Tako se dešava npr. da kod gotovinskih kredita na 24 meseca, prvih 6 meseci otplaćujete samo kamatu na pozajmljena sredstva. Ovo zbog toga što takav način obračuna ubrzava sudski postupak naplate ukoliko do njega dođe.

Osim toga, poslovne banke pre pokretanja sudskog postupka proglašavaju kredit dospelim u celosti i sama parnica se ne vodi oko kašnjenja u otplati, već oko celokupnog preostalog duga sa obračunatom redovnom i zateznom kamatom.

 

(Izvor: Kamatica)

Beograd -- Interesovanje građana za stambene kredite u Srbiji manje je za čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tvrde bankari u Srbiji.

I dok bankari za to okrivljuju pre svega svetsku ekonomsku krizu, ali i strah građana od prihvatanja dugoročnih obaveza, Udruženje banaka iznosi nešto drugačije podatke po kojima je u odnosu decembar prošle - april ove godine broj stambenih kredita porastao za 19 procenata.

Razlog za taj rast je dospevanje na realizaciju kredita koji su odobreni poslednjih meseci 2008. U agencijama za nekretnine kažu da je pad u kupovini stanova kao i uzimanju stambenih kredita doveo do blagog pojeftinjenja kvadrata. Statistički podaci pokazuju da u odnosu kraj prošle godine - prva četiri meseca ove stambeni krediti beleže rast. Veroljub Dugalić iz Udruženja banka ističe da je u pitanju rast od 19 procenata, ali i objašnjava da je taj rast u stvari posledica realizacije kredita uzetih krajem 2008.

„Nikada nisu bili povoljniji stambeni krediti, kamatne stope su recimo između pet i osam procenata. E sada zašto je ovoliki rast u prvom delu – pa procedura oko odobravanja stambenih kredita traje malo duže, pa recimo oni koji su to započeli u novembru ili decembru početkom godine su realizovali te stambene kredite. Po pravilu ta procedura traje dva – tri meseca. Evo sada imamo izvesno smirivanje, verovatno svi očekuju šta će biti sa ukupnom ekonomskom situacijom takoda je blaga stagnacija kada su u pitanju stambeni krediti u aprilu“, objašnjava on.

Međutim, potražnja za stambenim kreditama u odnosu na prethodna dva meseca je minimalna. Tako je recimo odnos mart – april zabeležio rast stambenih kredita za samo 0,6 odsto. Iako bankari kažu da su stambeni krediti povoljniji nego ikada do sada, mnogi građani međutim ne razmišljaju da se upuste u to.

Rade Šević iz Hipo Alpe Adria banke za B92 kaže da je pad u odnosu na isti period prošle godine čak 20 odsto, i pored toga što je banka snizila kamatne stope na stambene kredite. „U poređenju sa istim periodima protekle godine pad se može protumačiti kao značajan. On je započeo u poslednjem kvartalu prošle godine, a najvećim delom je uzrokovan finansijskom krizom. Postoji naravno i određena strepnja kod građana. Kod nas je realno stanje stvari zasnovano na samoj tražnji za kreditima, koja je od oktobra prošle godine na nižem nivou. Dakle broj zahteva za kreditima je smanjen, samim tim i broj odobrenih kredita“, kaže on.

Da postoji stagancija posebno u tražnji za kupovinu stanova primećuju i u agencijama za prodaju nekretnina i kao glavni razlog za takav trend ističu ekonomsku krizu. Miroslav Cvetković iz agencije Cvetković – Roškov kaže da je pad tražnje doveo i do izvesnog pada cena stanova, jer se cene kvadrata vraćaju na nivo iz marta prošle godine.

„Rezultat svega toga jeste da su cene nekretnina pale u određenom iznosu i da su polako postale stabilne odnosno vraćaju se na nivo na kome su bile marta 2008. Od početka aprila do kraja avgusta meseca cene su rasle zbog velike potražnje, a male ponude. Sada se krediti u manjem obimu dele, nepovoljniji su ali su i dalje način da građani dođu do stana. Tržište nekretnina živi nezavsino od kredita, a to tržište je u odnosu na januar-februar kada je bilo u totalnom zastoju, sada prilično živo i postaje sve življe“, navodi Roškov.

I dok u agencijama za prodaju nekretnina primećuju da tržište polako oživljava, tome se i te kako nadaju i bankari. Veroljub Dugalić ukazuje da pojedini ekonomski pokazatelji u svetu nagoveštavaju da kriza polako jenjava. Zato sa smirivanjem krize i očekuje rast korišćenja stambenih kredita.

„Smirivanje opšte ekonomske situacije će svakako uticati vrlo podsticajno na rast stambenih kredita jer u ovakvim okolnostima ako vi imate slične mesečne izdatke za stanarinu koju plaćate kao što vam je mesečna rata kod banke, uvek ćete se opredeliti za stambene kredite. Mi još uvek imamo veliki nesklad između potražnje za stambenim jedinicama i ponude koja postoji na tržištu upravo zato što u dužem periodu nismo imali tu stambenu gradnju i zbog velikog pritiska tražnje mislim da će se nastaviti trend rasta, naravno pod uslovom da ukupna ekonomska situacija bude bila nešto bolja nego što je bila u poslednjem kvartalu prošle godine“, kaže on.

Na trend stagnacije i pada uzimanja stambenih kredita utiče i odluka vlade da se privremeno obustavi izdavanje subveniocnisanih kredita koje pomaže država. Tu su i psihološki momenti gde se građani zbog ekonomske krize ne odlučuju na dodatno zaduživanje, ali i činjenica da na kamate u Srbiji mnogo baš i ne utiče spuštanje kamatnih stopa u evropskim bankama.

U udruženju banaka objašnjavaju da sa padom kamatne stope raste dodatak na rizik odnosno povećavaju se bankarske marže. Ako se na to doda i skok evra jasno je zašto rate kredita u Srbiji nisu pojeftinile.

(Izvor: B92) 

Dok bankari tvrde da je broj oduzimanja i prodaje stanova radi naplate hipoteke zanemarljiv, jedna advokatska porodica iz okoline Pančeva već godinu dana se bori sa pretnjom gubitka krova nad glavom.

Zbog propadanja porodičnog posla i nemogućnosti otplate rata stambenog kredita, doživeli su traumatičnu situaciju u kojoj posmatraju javnu prodaju sopstvenog stana. Prva licitacije je, na njihovu sreću, bila neuspešna, a sada i sami pregovaraju sa bankom kako bi od nje kupili stan u kome još žive.

"Brzopleto sam ušao u kredit misleći da ću moći to da podnesem. Ali ekonomska situacija se promenila i posao u maloj sredini je propao. Nisam više imao para za rate", kaže sagovornik lista "Alo", koji je iz straha da ne naljuti banku dok traju pregovori, želeo da ostane anoniman.

Kredit za stan u kome živi sa roditeljima podigao je 2005. godine, a problem sa otplatom rata nastao je već posle godinu dana. Tada je otišao iz zemlje u potrazi za zaradom, ali zbog troškova pokretanja novog posla, do 2008. godine nije otplaćivao stambeni kredit.

"Sa zakonskom zateznom kamatom za neplaćene rate moj dug bi iznosio oko 7.500 evra, ali banka mi je tražila više od 14.000 da bi mogao da zadržim stan i nastavim sa daljom otplatom kredita. Taj zelenaški i nekorektan zahtev u to vreme nisam mogao da ispunim, pa je banka odlučila da naplati hipoteku", priča četrdesetogodišnji advokat.

Nedavno održana prva licitacija za prodaju stana bila je neuspešna, a naš sagovornik u međuvremenu je započeo pregovore sa bankom sa nadom da će naći način da plati i zadrži svoj stan.

"Ne želim da zvučim ogorčeno. Sam sam kriv za ovu situaciju. Znam da banke nisu socijalne ustanove, ali, sa druge strane, i one su dosta nekorektne. Iako su fini, službenici jako malo upozoravaju na moguće posledice, a i ono što objašnjavaju teško je razumeti čak i meni koji sam školovan", upozorava sagovornik, dodajući da najviše žali što je roditelje doveo u situaciju da pod stare dane nemaju gde da žive.

On je, međutim, tek jedan od građana Srbije čiju imovinu banke prodaju radi naplate potraživanja. Iako su oglasi za prodaju nekretnina pod hipotekom po novinama i sajtovima banaka sve brojniji, bankari tvrde da je neznatan broj slučajeva u kojima su aktivirali hipoteke uzete kao obezbeđenja kod odobrenja stambenih kredita. Kako ističu, u obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja iz prodaje nepokretnosti pod hipotekom, kako zbog troškova, tako i zbog toga što takav postupak „ne predstavlja standardnu proceduru banke“.

Prema registru Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je upisano više od 300.000 hipoteka. Ekspanzija hipotekarnih kredita započeta je 2004. godine, dok je samo prošle godine upisano više od 79.000 založnih prava na napokretnu imovinu. Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banka Srbije, objašnjava za „Alo!“ da je povećanje broja upisanih hipoteka posledica uspostavljanja jedinstvenog katastra nepokretnosti, kojim je pojednostavljena procedura dobijanja dokumenta za podizanje hipotekarnih kredita.

Sa druge strane, radi odobravanja stambenog ili drugog hipotekarnog kredita, banke radi svog osiguranja traže da vrednost nekretnine koja se stavlja pod hipoteku bude i do dva puta veća od kredita.

"To je verovatno najveći razlog što su građani koji otplaćuju hipotekarne kredite najurednije platiše i banke retko kad aktiviraju hipoteku", ocenio je Dugalić, koji ipak napominje da ne postoje zbirni podaci o stvarnom broju aktiviranih hipoteka.

Ukoliko klijent ima problema sa otplatom kredita, standardna procedura banke najpre podrazumeva pokušaj dogovora o reprogramu ili produžetku roka otplate. Ako se dogovor ne postigne, klijentu se šalje opomena pred aktiviranje hipoteke, pa pokretanje sudskog postupka.

Sud donosi rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti pod hipotekom i sudski veštak vrši procenu nepokretnosti, po tržišnoj ceni. Zatim se javno oglašava prodaja nepokretnosti, u novinama i u sudu. Po izvršenoj prodaji nepokretnosti namiruju se najpre troškovi prodaje, pa dugovanja banci, a eventualna razlika vraća se dužniku.

(MONDO)