Banca Intesa u svojoj ponudi ima novi model stambenih kredita, koji je formiran na osnovu kreditne linije Razvojne Banke Saveta Evrope (CEB). Minimalni iznos kredita, koji imaju obavezu da budu osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, iznosi 10.000 evra dok maksimalni iznos zavisi od nivoa kreditne sposobnosti klijenta. Učešće za ovu vrstu kredita je 20, odnosno 30 odsto od kupoprodajne vrednosti nekretnine, a efektivna kamatna stopa se na godišnjem nivou kreće od 6,52 odsto (za učešće od 20 do 25 odsto), od 6,17 odsto (za učešće od 25,01 do 30 odsto). Maksimalan rok otplate je 20 godina, a klijentima je na raspolaganju i opcija prevremene otplate uz naknadu od 1 odsto od iznosa kredita, bez obzira da li je reč o delimičnoj ili potpunoj otplati.

Na osnovu ugovora sa Razvojnom Bankom Saveta Evrope, koja finansira 50 odsto sredstava koje odobrava banka, kvadratura stambene jedinice je limitirana brojem članova domaćinstva i to: 35 kvadratnih metara za jednočlano domaćinstvo, 46 kvadratnih metara za dvočlano domaćinstvo, 69 kvadratnih metara za tročlano domaćinstvo, 92 kvadratna metra za četvoročlano domaćinstvo i dodatnih 10 kvadratnih metara za svakog dodatnog člana domaćinstva. Ova kreditna linija namenjena je klijentima koji kupuju prvi stan i nemaju stan u vlasništvu ili stambeni kredit u korišćenju. Maksimalna zarada korisnika kredita ne može da prelazi 100.000 dinara, dok je starosna granica za otplatu kredita 65 godina. Klijenti koji se odluče da na ovan način reše svoje stambeno pitanje imaju obavezu da najmanje 5 godina od dana realizacije kredita stanuju u stanu koji je predmet kupovine.

Niža marža za kredite indeksirane u evrima

Beograd, 2. septembar 2009. – Eurobank EFG odlučila je da snizi kamatne stope za nove stambene kredite indeksirane u evrima za 0.5 odsto. Sa plasmanom od blizu 200 miliona evra, Eurobanka još jednom potvđuje svoju poziciju lidera u oblasti stambenog kreditiranja.

Više hiljada zadovoljnih klijenata svedoči o posvećnosti Eurobanke potrebama klijenata koji su na ovaj način rešili svoje životno finansijsko pitanje. U ukupnom broju kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Eurobank EFG učestvuje sa 15%.

Na primeru prosečnog iznosa kredita od 50.000 evra, sa rokom otplate od 30 godina, indeksiranog u evrima, kamata iznosi između 6,83 i 7.33% (EKS 7,15 -7,69%), u zavisnosti od toga da li klijent prima platu preko Euro Plata Premija paketa u Eurobank EFG. To znači da bi mesečna rata ovakvog kredita za klijente koji ne primaju platu preko Eurobank EFG iznosila 343,81 evra (umesto 361,67), a za klijente koji platu dobijaju preko Euro Plata Premija paketa - 326,96 evra (umesto 344,49).

Sve dodatne informacije klijenti mogu dobiti besplatnim pozivom na korisnički servis EuroPHONE 0800 1111-44/ Opcija 2.

 

---

Većina zainteresovanih građana ima uobičajene nedoumice pri uzimanju stambenog kredita. Najviše brige zadaju kamatne stope, administrativna procedura, dodatni troškovi i naravno nalaženje adekvatne nekretnine koja odgovara vašim potrebama i finansijskim mogućnostima.

Uzimajući u obzir sve ove nedoumice, kao i činjenicu da je stambeni kredit jedna od najvažnijih investicija u životu pojedinca, Eurobank EFG pripremila je posebnu ponudu stambenih kredita, koja važi do kraja avgusta. Na ovaj način, Eurobanka, koja zauzima drugu poziciju na tržištu po plasmanima u stambene kredite, želela je da da svoj doprinos oživljavanju tržišta stanogradnje i da podrži sve svoje klijente koji tokom leta odluče da potraže novi „krov nad glavom“.

Svi podnosioci zahteva za stambeni kredit u Eurobanci EFG u ovom periodu biće oslobođeni plaćanja troškova obrade kredita. Svi dodatni troškovi, kao što su porez i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, mogu se uključiti u ukupni iznos kredita.

Takođe, Eurobanka EFG će omogućiti svojim klijentima dobijanje tzv. preliminarnog odobrenja, koje važi mesec dana. To znači da će klijenti moći unapred da znaju sa kojom sumom raspolažu kako bi mogli da pronađu adekvatnu nekretninu i eliminišu rizik prilikom davanja kapare i potpisivanja predugovora o kupovini.

Stambene kredite u Eurobanci EFG mogu uzeti svi zainteresovani građani, koji ispunjavaju propisane uslove. Kreditno sposobni klijenti mogu učestvovati u rati kredita do 50% mesečnih primanja. Pored stalnog dohotka, dodatni redovni prihodi, kao što su prihodi od davanja u zakup pokretnih i nepokretnih stvari, alimentacija, prihodi po ugovoru o delu, takođe se uzimaju u obzir prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti.

Pored uslova Banke, koji se odnose na kreditnu sposobnost, neophodno je upoznati se sa svim mogućnostima, koje se nude građanima zainteresovanim za stambene kredite. Eurobank EFG nudi široki spektar proizvoda iz oblasti stambenih kredita – moguće je aplicirati za kredit za kupovinu, izgradnju, proširenje, adaptaciju ili rekonstrukciju postojeće nekretnine. Krediti se takođe daju i za neuknjižene objekte, kao i objekte u izgradnji.

U ukupnom broju kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Eurobank EFG učestvuje sa 15%, dok je ukupno tržišno učešće Eurobanke 10 odsto. Eurobank EFG dosegla je cifru od skoro 200 miliona evra već isplaćenih stambenih kredita, što uz potvrdu više hiljada zadovoljnih klijenata, svedoči o posvećenosti Eurobanke EFG potrebama stanovništva.

Poslednjih nedelja smo svedoci sve više aukcija za prodaju zemljišta i nekretnina od strane poslovnih banaka, koje nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu septembar 2008. – mart 2009. godine, broj fizičkih lica koja imaju kredit sa docnjom većom od 90 dana se povećao za oko 35%, sa 2,66 na 3,58% uNarodna banka Srbije ukupnom broju odobrenih kredita. Docnja do 60 dana kod fizičkih lica je još uvek na zadovoljavajuće niskom nivou (2,2%) i bilo bi vrlo značajno da tako i ostane.  

Rapidno se povećava i broj tekućih računa u nedozvoljenom minusu i broj kreditnih kartica u docnji, ali je utešno to što je još uvek mali udeo iznosa u docnji u poređenju sa odobrenim minusom, odnosno, limitom.

Broj lizing ugovora kod kojih su klijenti u docnji i kojima preti plenidba predmeta lizinga se povećao na 5,1%. Iako u lizing kompanijama tvrde da stanje nije alarmantno, primetno je povećanje broja zaplenjenih vozila koje lizing kompanije javno prodaju.

Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranja kredita, reindeksiranja kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, koje se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i „kaznene mere“, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.

MERE BANAKA KOD KAŠNJENJA U OTPLATI

1. Prva opomena. Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da ste opomenu primili. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

2. Druga opomena / telefonski poziv. Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno, ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45. i 60. dana od nastanka docnje u uplati rate. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30. i 45. dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

3. Sastanak sa klijentom / Kontaktiranje žiranta ili poslodavca / Opomena pred utuženje. Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i iznašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Žirant se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno, da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Navedene mere poslovne banke se sprovode uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu Opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

4. Radnje pred utuženje/Pokretanje vansudskog postupka namirenja/Pokretanje sudskog postupka.

U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno, kontaktiraju žiranta i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.

Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana kašnjenja u otplati kredita.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.

Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.

Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke zavisno od ugovornih klauzula mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

Lizing kompanije, čini se imaju manje sluha za probleme svojih dužnika – naime, kod ovih kompanija je pravilo da svakom klijentu koji ne uplati tri rate po lizing ugovoru plene vozilo uzeto na lizing.  

NAJGORA OPCIJA – NEODAZIVANJE NA POZIVE BANKE

Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama.

Možda i najteža kazna za korisnika kredita je ta, što ako kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj banci u Srbiji, obzirom da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.

Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje, koje gotovo sve banke počinju da odobravaju bez naknada. Reč je o saradnji poslovnih banaka sa Narodnom bankom Srbije na održavanju nivoa plasmana banaka iz prethodne godine. Tim sporazumom je dogovoreno da banke refinansiraju kredite klijentima koji nisu u docnji više od 60 dana na taj način da im mesečnu ratu smanje za 20% ili da im najmanje 12 meseci produže rok otplate kredita. Ova pogodnost bi mogla mnogima, koji plaćaju rate po srednjem kursu strane valute da omogući manji pritisak na kućni budžet. Sem toga, sve je više korisnika kredita koji reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare i time smanjuju visinu mesečne rate ili rizik od kretanja kursa.

NAJPRE OTPIS KAMATE, PA GLAVNICE

Zanimljivo je da većina banaka pri vođenju evidencije o otplati kredita, najpre otpisuje obračunatu kamatu po kreditu, a tek nakon otplate iste, narednim ratama kredita pokriva glavnicu kredita. Tako se dešava npr. da kod gotovinskih kredita na 24 meseca, prvih 6 meseci otplaćujete samo kamatu na pozajmljena sredstva. Ovo zbog toga što takav način obračuna ubrzava sudski postupak naplate ukoliko do njega dođe.

Osim toga, poslovne banke pre pokretanja sudskog postupka proglašavaju kredit dospelim u celosti i sama parnica se ne vodi oko kašnjenja u otplati, već oko celokupnog preostalog duga sa obračunatom redovnom i zateznom kamatom.

 

(Izvor: Kamatica)