Teško da će stambeni krediti uskoro biti jeftiniji. Bankari, doduše, najavljuju da će smanjenje stope obavezne rezerve uticati na pojeftinjenje, ali za koliko, nema računice. Bude li jeftinije, biće tek krajem godine.

Svi su izgledi da će Euribor posle višemesečnog pada početi da raste, tako da će zajmovi koji su vezani za ovu referentnu kamatnu stopu neminovno biti skuplji. Naravno, prostor da se to ne desi postoji ukoliko banke na uštrb svojih marži amortizuju ovaj rast. Trenutno kamatne stope za stambene kredite kreću se od 4,75 odsto pa do 14,97 odsto, i od početka godine polako raste tražnja za ovim zajmovima.

„Erste banka“ nedavno je snizila kamatnu stopu za nove kredite za oko 0,7 procentnih poena, tako da je za ovaj zajam osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, kamatna stopa šestomesečni Euribor plus 5,51 odsto. Trenutno efektivna kamatna stopa iznosi 7,12 odsto godišnje. Kako kažu u ovoj banci, osiguranje kod NKOSK garantuje znatno viši nivo sigurnosti plasmana, pa je stoga i kamatna stopa znatno povoljnija.
- Sredstva iz kojih se finansira kreditiranje u „Komercijalnoj banci“ pretežno su iz domaćih izvora - depozita, tako da najavljeno smanjenje visine obavezne rezerve daje prostora da se krajem godine može očekivati smanjenje kamatnih stopa - kaže Slavica Đorđević, član Izvršnog odbora „Komercijalne banke“.

Najveći deo dugoročnih kredita, međutim, banke vezuju za promenu Euribora. Naša sagovornica kaže da se može očekivati, s obzirom na njegov verovatan rast u narednom periodu, da će biti povećan pritisak i na kamate na stambene kredite.
Tog mišljenja je i Mirko Španović, član Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“.
- U zavisnosti od vrste kredita, učešća i ročnosti, u „Hipo banci“ postoje krediti i sa tromesečnim i šestomesečnim usaglašavanjem kamatne stope koja se odnosi na kretanje Euribora. Izvesno je da će u narednom periodu doći do rasta njegove vrednosti, što bi trebalo automatski da dovede i do rasta ukupnih kamatnih stopa. S druge strane, banka u cilju zaštite interesa svojih klijenata treba da učini napore da taj rast u određenoj meri ili u potpunosti, kompenzuje kroz smanjenja bankarske marže - ukazuje Španović.

„Sosijete ženeral banka“ u ponudi ima i stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom, gde je rata nepromenjena tokom celog perioda otplate. U ponudi su i krediti sa promenljivom kamatom, a promene rate u zavisnosti od rasta ili pada šestomesečnog Euribora obavljaju se mesečno.
- U ovom trenutku vrednost Euribora je najniža u poslednjih 12 godina, a poslednja četiri meseca, iako je trend opadanja nastavljen, promene su neznatne - svega 0,04 odsto od početka novembra 2009. To govori o stabilizaciji nivoa kamate, tako da u skorije vreme nije realno očekivati veće promene na bilo koju stranu - kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“.

Na kamate svih, pa i stambenih kredita, utiče i kreditni rejting zemlje, a dodatni uticaj imaju i kreditni rizik zajmotražilaca, koji je u uslovima ekonomske krize generalno povećan, a što ukazuje i porast broja onih koji kasne sa otplatom svojih rata. Uticaj ima i konkurencija na tržištu.
- Dalje poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje bi svakako pozitivno uticalo na kretanje kamata. Takođe, relaksacija monetarne politike povoljno će se odraziti ne cenu kredita. Ipak za dugoročniji silazni trend kretanja kamatnih stopa neophodno je da se pored stabilizacije prilika na međunarodnom tržištu, znatno poboljšaju svi osnovni makroekonomski parametri naše privrede - kažu u „Banci Intezi“.

Nizak Euribor blagotvorno je uticao na sve kredite u otplati. Tako je klijentima „Unikredit banke“, koja četiri puta godišnje usklađuje kamatne stope, početkom februara izvršena korekcija stopa, pa je kod stambenih kredita u evrima nominalna kamatna stopa smanjena sa 5,212 odsto godišnje na 5,161 odsto. Razlog je pad vrednosti tromesečnog Euribora koji je 11. novembra iznosio 0,715 odsto, a 8. februara smanjen je na 0,661 odsto.

Zajmovi u brojkama
- Odobrena 71.173 kredita za kupovinu
stanova (kraj januara)
- Od toga je 47.958 osigurano u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita
- Prosečan iznos 30.798 evra, a osiguranog
33.926 evra
- Jedna hipoteka za osigurani kredit naplaćena,
a 30 je zbog kašnjenja stiglo na naplatu

Izvor: Blic.rs

Beograd -- Brojna preduzeća koja su se u prethodnom periodu značajno zadužila, a kao zalog da će pozajmicu vratiti ponudile nekretnine, mogla bi da ostanu bez njih

Naime, piše Danas, kako se tržište nekretnina bude oporavljalo i cene rasle, bankama će biti isplativije da oduzmu nekretninu i da je prodaju nego da održavaju u životu problematičan kredit.

Da taj trend polako započinje potvrdili su nam u nekoliko privrednih sudova u Srbiji, kao i agenti za prodaju nepokretnosti. Stručnjaci očekuju da će banke radije problem nenaplativih zajmova rešavaju „unovčavanjem“ hipoteke nego da duže vreme čekaju da klijent dođe do novca za nastavak otplate kredita.

S druge strane, stanovništvo bi u određenoj meri mogao da zaštiti strah banaka od loše reputacije koju bi stekle ako bi počele građane da izbacuju iz kupljenih stanova. Iako je hipoteka najčešće sredstvo za obezbeđivanje stambenih kredita ili većih privrednih zajmova, banke su do sada retko odlučivale da založenu nekretninu zaista i prodaju u slučaju da klijent kasni sa otplatom pozajmice.

Prema navodima bankara, aktivacija hipoteke nešto je češća kod preduzeća nego kod građana, ali otkad je ekonomska kriza zahvatila i Srbiju, ovaj vid obezbeđenja još se ređe koristi, ponajčešće zbog toga što banke teško mogu stan ili zgradu da prodaju po adekvatnoj ceni, budući da je tržište nekretnina u poslednjih godinu dana u oštrom padu i kad su u pitanju cena i kad je u pitanju promet.

Izvor: Danas

Sa velikom nadom očekivani subvencionisani krediti koje je država bombastično najavila su uspeli da ogole katastrofalno stanje u našoj stanogradnji. Tržište nekretnina koje je proteklih godinu dana u totalnoj stagnaciji je u ovoj akciji vlasti videlo tračak nade da će se vratiti u svoje slavne dane tako da je početak oktobra, kada je moglo da otpočne podnošenje zahteva, očekivan sa velikim optimizmom.

Međutim, na videlo je isplivala zaista loša situacija o kojoj se, činjenica, i ranije znalo, ali nekako prećutkivalo. Po podacima koje je iznela agencija Legat u Politici, u Beogradu ima oko 3 000 novih stanova od kojih je uknjiženo samo 35! Pošto je uslov za dobijanje kredita, uredna papirologija, sasvim je jasno da ponuda, u ovom slučaju, nije ni blizu da zadovolji potražnju. Tako smo bili u prilici da čujemo izjavu Aleksandra Jovića, direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), da je do prve polovine oktobra odobreno svega oko 20 zahteva.

Još jedan od otežavajućih faktora je i komplikovana procedura dobijanja građevinskih dozvola i papirologije tako da se prava korist od ovog poteza može očekivati tek početkom sledeće godine kada će nova tura stanova postati aktuelna za stambene kredite.

Imajući u vidu ovakvu situaciju, postavlja se pitanje da li će država povući neke poteze u smeru olakšavanja birokratskih procedura koje opterećuju investitore i na taj način izvući ovu dobru ideju koja je počela da tone usled postojeće loše situacije.

U međuvremenu, trenutnu ponudu novogradnje, bez obzira na to da li potpada pod uslove za subvencionisane kredite, možete pogledati ovde.

Đorđe Jančić