Sa velikom nadom očekivani subvencionisani krediti koje je država bombastično najavila su uspeli da ogole katastrofalno stanje u našoj stanogradnji. Tržište nekretnina koje je proteklih godinu dana u totalnoj stagnaciji je u ovoj akciji vlasti videlo tračak nade da će se vratiti u svoje slavne dane tako da je početak oktobra, kada je moglo da otpočne podnošenje zahteva, očekivan sa velikim optimizmom.

Međutim, na videlo je isplivala zaista loša situacija o kojoj se, činjenica, i ranije znalo, ali nekako prećutkivalo. Po podacima koje je iznela agencija Legat u Politici, u Beogradu ima oko 3 000 novih stanova od kojih je uknjiženo samo 35! Pošto je uslov za dobijanje kredita, uredna papirologija, sasvim je jasno da ponuda, u ovom slučaju, nije ni blizu da zadovolji potražnju. Tako smo bili u prilici da čujemo izjavu Aleksandra Jovića, direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), da je do prve polovine oktobra odobreno svega oko 20 zahteva.

Još jedan od otežavajućih faktora je i komplikovana procedura dobijanja građevinskih dozvola i papirologije tako da se prava korist od ovog poteza može očekivati tek početkom sledeće godine kada će nova tura stanova postati aktuelna za stambene kredite.

Imajući u vidu ovakvu situaciju, postavlja se pitanje da li će država povući neke poteze u smeru olakšavanja birokratskih procedura koje opterećuju investitore i na taj način izvući ovu dobru ideju koja je počela da tone usled postojeće loše situacije.

U međuvremenu, trenutnu ponudu novogradnje, bez obzira na to da li potpada pod uslove za subvencionisane kredite, možete pogledati ovde.

 

Đorđe Jančić

Četiri banke u programu subvencija.

Pored „Komercijalne banke“, „Hipo Alpe-Adrija banke“ i „Banke Inteze“ u program subvencionisanih kredita za stanove u novogradnji juče se priključila i „Prokredit banka“ nakon što su njeni predstavnici potpisali ugovor sa predstavnicima Ministarstva ekonomije.
Zahteve za te kredite građani će moći da podnose već od srede, 30. septembra, u ekspozituri „Prokredit banke“ u Ulici Milutina Milankovića 17 u Beogradu, a od ponedeljka, 5. oktobra, i u ostalim ekspoziturama. Krediti će biti odobravani svim državljanima Srbije sa prebivalištem na teritoriji republike, starosti do 45 godina, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, nemaju stambeni kredit u korišćenju i čija zarada ne prelazi 120.000 dinara. Krediti će se odobravati i za zamenu postojećeg stana za novi, a kreditiraće se samo razlika u ceni.
Maksimalni iznos kredita iznosi 100.000 evra, a period otplate je do 30 godina. Građani moraju da obezbede pet odsto učešća za kredit, dok će država iz budžeta obezbediti beskamatni kredit za učešće od dodatnih 20 odsto, a banka će kreditirati preostalih 75 odsto iznosa. Krediti su beskamatni u prve tri godine, sve do 31. oktobra 2012. godine, a poslednjih pet godina otplate Vlada subvencioniše kamatu u punom iznosu. Kamatna stopa za ove kredite iznosi od 4,9 do 5,9 odsto.

Izvor: blic.rs

Banca Intesa u svojoj ponudi ima novi model stambenih kredita, koji je formiran na osnovu kreditne linije Razvojne Banke Saveta Evrope (CEB). Minimalni iznos kredita, koji imaju obavezu da budu osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, iznosi 10.000 evra dok maksimalni iznos zavisi od nivoa kreditne sposobnosti klijenta. Učešće za ovu vrstu kredita je 20, odnosno 30 odsto od kupoprodajne vrednosti nekretnine, a efektivna kamatna stopa se na godišnjem nivou kreće od 6,52 odsto (za učešće od 20 do 25 odsto), od 6,17 odsto (za učešće od 25,01 do 30 odsto). Maksimalan rok otplate je 20 godina, a klijentima je na raspolaganju i opcija prevremene otplate uz naknadu od 1 odsto od iznosa kredita, bez obzira da li je reč o delimičnoj ili potpunoj otplati.

Na osnovu ugovora sa Razvojnom Bankom Saveta Evrope, koja finansira 50 odsto sredstava koje odobrava banka, kvadratura stambene jedinice je limitirana brojem članova domaćinstva i to: 35 kvadratnih metara za jednočlano domaćinstvo, 46 kvadratnih metara za dvočlano domaćinstvo, 69 kvadratnih metara za tročlano domaćinstvo, 92 kvadratna metra za četvoročlano domaćinstvo i dodatnih 10 kvadratnih metara za svakog dodatnog člana domaćinstva. Ova kreditna linija namenjena je klijentima koji kupuju prvi stan i nemaju stan u vlasništvu ili stambeni kredit u korišćenju. Maksimalna zarada korisnika kredita ne može da prelazi 100.000 dinara, dok je starosna granica za otplatu kredita 65 godina. Klijenti koji se odluče da na ovan način reše svoje stambeno pitanje imaju obavezu da najmanje 5 godina od dana realizacije kredita stanuju u stanu koji je predmet kupovine.

Niža marža za kredite indeksirane u evrima

Beograd, 2. septembar 2009. – Eurobank EFG odlučila je da snizi kamatne stope za nove stambene kredite indeksirane u evrima za 0.5 odsto. Sa plasmanom od blizu 200 miliona evra, Eurobanka još jednom potvđuje svoju poziciju lidera u oblasti stambenog kreditiranja.

Više hiljada zadovoljnih klijenata svedoči o posvećnosti Eurobanke potrebama klijenata koji su na ovaj način rešili svoje životno finansijsko pitanje. U ukupnom broju kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Eurobank EFG učestvuje sa 15%.

Na primeru prosečnog iznosa kredita od 50.000 evra, sa rokom otplate od 30 godina, indeksiranog u evrima, kamata iznosi između 6,83 i 7.33% (EKS 7,15 -7,69%), u zavisnosti od toga da li klijent prima platu preko Euro Plata Premija paketa u Eurobank EFG. To znači da bi mesečna rata ovakvog kredita za klijente koji ne primaju platu preko Eurobank EFG iznosila 343,81 evra (umesto 361,67), a za klijente koji platu dobijaju preko Euro Plata Premija paketa - 326,96 evra (umesto 344,49).

Sve dodatne informacije klijenti mogu dobiti besplatnim pozivom na korisnički servis EuroPHONE 0800 1111-44/ Opcija 2.

 

---

Većina zainteresovanih građana ima uobičajene nedoumice pri uzimanju stambenog kredita. Najviše brige zadaju kamatne stope, administrativna procedura, dodatni troškovi i naravno nalaženje adekvatne nekretnine koja odgovara vašim potrebama i finansijskim mogućnostima.

Uzimajući u obzir sve ove nedoumice, kao i činjenicu da je stambeni kredit jedna od najvažnijih investicija u životu pojedinca, Eurobank EFG pripremila je posebnu ponudu stambenih kredita, koja važi do kraja avgusta. Na ovaj način, Eurobanka, koja zauzima drugu poziciju na tržištu po plasmanima u stambene kredite, želela je da da svoj doprinos oživljavanju tržišta stanogradnje i da podrži sve svoje klijente koji tokom leta odluče da potraže novi „krov nad glavom“.

Svi podnosioci zahteva za stambeni kredit u Eurobanci EFG u ovom periodu biće oslobođeni plaćanja troškova obrade kredita. Svi dodatni troškovi, kao što su porez i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, mogu se uključiti u ukupni iznos kredita.

Takođe, Eurobanka EFG će omogućiti svojim klijentima dobijanje tzv. preliminarnog odobrenja, koje važi mesec dana. To znači da će klijenti moći unapred da znaju sa kojom sumom raspolažu kako bi mogli da pronađu adekvatnu nekretninu i eliminišu rizik prilikom davanja kapare i potpisivanja predugovora o kupovini.

Stambene kredite u Eurobanci EFG mogu uzeti svi zainteresovani građani, koji ispunjavaju propisane uslove. Kreditno sposobni klijenti mogu učestvovati u rati kredita do 50% mesečnih primanja. Pored stalnog dohotka, dodatni redovni prihodi, kao što su prihodi od davanja u zakup pokretnih i nepokretnih stvari, alimentacija, prihodi po ugovoru o delu, takođe se uzimaju u obzir prilikom izračunavanja kreditne sposobnosti.

Pored uslova Banke, koji se odnose na kreditnu sposobnost, neophodno je upoznati se sa svim mogućnostima, koje se nude građanima zainteresovanim za stambene kredite. Eurobank EFG nudi široki spektar proizvoda iz oblasti stambenih kredita – moguće je aplicirati za kredit za kupovinu, izgradnju, proširenje, adaptaciju ili rekonstrukciju postojeće nekretnine. Krediti se takođe daju i za neuknjižene objekte, kao i objekte u izgradnji.

U ukupnom broju kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Eurobank EFG učestvuje sa 15%, dok je ukupno tržišno učešće Eurobanke 10 odsto. Eurobank EFG dosegla je cifru od skoro 200 miliona evra već isplaćenih stambenih kredita, što uz potvrdu više hiljada zadovoljnih klijenata, svedoči o posvećenosti Eurobanke EFG potrebama stanovništva.

Za sve one kojima predstoji prva kupovina nekretnine a nisu sigurni kako ide cela procedura oko primopredaje, predlažemo mini vodič koji će im ukazati na to šta ih sve čeka.

Pre svega, vrši se poslednja provera koja se obično obavlja na sam dan predaje ključeva. Potrebno je da Kupac dođe u stan gde zajedno sa Prodavcem utvrđuje da li je stan u potpunosti ispražnjen i u stanju koje je prethodno dogovoreno a prethodni stanari iseljeni. Iseljavanje bivših stanara i njihovih stvari organizuje Prodavac obično nekoliko dana pre primopredaje stana.

Nakon polaganja kapare poželjno je da budući vlasnik i aktivno učestvuje u kompletiranju i proveri neophodne dokumentacije, ako treba i po dva puta ako mu se učini nešto sumnjivo pri pregledu papirologije.

Obaveza Prodavca je da na primopredaju stana, uz neophodne pravne akte, donese i potvrde da su izvršene obaveze prema elektrodistribuciji, infostanu, telefonske račune, kao i potvrdu da je izmirena obaveza poreza na imovinu.

Pošto je ustanovljeno da je stan u dogovorenom stanju, Kupac i Prodavac sa advokatom potpisuju a potom i sudski overavaju Ugovor o kupoprodaji. Sledeći korak je odlazak u banku gde Kupac uplaćuje kupoprodajnu cenu stana na devizni ili dinarski račun Prodavca. Nakon toga Prodavac predaje Kupcu sudski overenu izjavu da nema više nikakvih potraživanja prema njemu, a Kupac preuzima kompletnu postojeću dokumentaciju o stanu, potvrde, kao i sve ključeve predmetnog stana. Na ovaj način, Kupac je i zvanično postao stvarni vlasnik stana, pa može slobodno promeniti bravu i početi sa useljavanjem.

Kupac dalje nastavlja sa plaćanjem obaveza ali poželjno je da prethodno prevede na svoje ime račune za električnu energiju, komunalije, porez na imovinu i druge svari i to može učiniti bez prisustva Prodavca, dok je za prenos telefonskog broja potrebno da Prodavac i Kupac odu zajedno u odgovarajuću službu PTT-a uz sudski overene Ugovore o kupoprodaji stana, lične karte i fotokopije obe stavke.

Porez na promet nepokretnosti (prenos apsolutnih prava) iznosi 5% od cene stana navedene u konačnom Ugovoru o kupoprodaji, ukoliko po proceni opštinske poreske službe cena nije niža od tržišne vrednosti nepokretnosti (koju određuje odgovarajuća poreska služba u skladu sa svojim kriterijumima). U suprotnom, odgovarajući poreski organ ima rok od 10 dana nakon podnete poreske prijave da proceni tržišnu vrednost nekretnine. Ukoliko u određenom roku poreski organ ne uspe da ustanovi vrednost stana, za poresku osnovicu uzima se cena navedena u Ugovoru o kupoprodaji.

Dokumenta koja su potrebna za podnošenje ove poreske prijave:

• Formular PP-3
• Fotokopija sudski overenog Ugovora o kupoprodaji
• Original Ugovora na uvid
• Fotokopija dokaza o prethodnom vlasništvu predmetnog stana

Poreska prijava PP-3 se popunjava na ime Prodavca, na čije ime se i određuje porez, a njegov iznos plaća Kupac kao ugovorna strana koja je tu obavezu preuzela Ugovorom.
Poreska Prijava se podnosi najkasnije 10 dana od dana overe Ugovora i to poreskoj službi na čijoj se opštini nalazi nekretnina. Usled probijanja roka, sledi kazna u vrednosti 500-100.000 RSD za fizička, odnosno 2.000-200.000 RSD za pravna lica.

Plaćanje poreza se vrši do 15 dana nakon pristizanje Rešenja na ruke Kupca.
U izuzetnim slučajevima, nakon prihvatanja molbe podnete poreskoj službi, može se odobriti plaćanje određenog poreza u ratama i to se određuje posebnim rešenjem a sa sobom nosi kamatu koja iznosi 50% od visine kamate koja se inače naplaćuje prilikom kašnjenja sa plaćanjem poreza. Oslobađanje od poreza na prenos apslolutnih prava postoji kada je predmetna imovina u državnom ili društvenom vlasništvu (detaljno objašnjenje je u dokumentu Ministarstva fininasija i ekonomije)

Ova poreska obaveza je uslov za upis prava na nepokretnosti u zemljišnim knjigama.
Nakon plaćene poreske obaveze, uplatnica se dostavlja poreskoj službi koja pečatom uprave prihoda overava sve primerke Ugovora o kupoprodaji.

Tek tada se može podneti Zahtev za uknjižbu nadležnom sudu. Tom prilikom se dostavljaju sledeći dokumenti: pravosnažna građevinska i upotrebna dozvola, overen originalni primerak kupoprodajnog ugovora, zahtev za uknjižbu kao i dokaz o plaćenoj taksi za uknjiženje. Da bi uknjižba bila kompletno odrađena potrebno je da ugovor o kupoprodaji sadrži i poresku klauzulu. U slučajevima kada prodavac nije uknjižen kao vlasnik, poresku klauzulu moraju da sadrže i svi prethodni ugovori koji dokazuju prethodno vlasništvo kao i ostavinska rešenja.

Nakon sto ste pretrazili oglase za nekretnine i odlucili se za kupovinu, potrebno je da se drzite ove procedure i preostaje Vam samo da uživate u novostečenoj imovini.

 

Ivana Vasić

Poslednjih nedelja smo svedoci sve više aukcija za prodaju zemljišta i nekretnina od strane poslovnih banaka, koje nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu septembar 2008. – mart 2009. godine, broj fizičkih lica koja imaju kredit sa docnjom većom od 90 dana se povećao za oko 35%, sa 2,66 na 3,58% uNarodna banka Srbije ukupnom broju odobrenih kredita. Docnja do 60 dana kod fizičkih lica je još uvek na zadovoljavajuće niskom nivou (2,2%) i bilo bi vrlo značajno da tako i ostane.  

Rapidno se povećava i broj tekućih računa u nedozvoljenom minusu i broj kreditnih kartica u docnji, ali je utešno to što je još uvek mali udeo iznosa u docnji u poređenju sa odobrenim minusom, odnosno, limitom.

Broj lizing ugovora kod kojih su klijenti u docnji i kojima preti plenidba predmeta lizinga se povećao na 5,1%. Iako u lizing kompanijama tvrde da stanje nije alarmantno, primetno je povećanje broja zaplenjenih vozila koje lizing kompanije javno prodaju.

Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranja kredita, reindeksiranja kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, koje se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i „kaznene mere“, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.

MERE BANAKA KOD KAŠNJENJA U OTPLATI

1. Prva opomena. Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da ste opomenu primili. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

2. Druga opomena / telefonski poziv. Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno, ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45. i 60. dana od nastanka docnje u uplati rate. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30. i 45. dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

3. Sastanak sa klijentom / Kontaktiranje žiranta ili poslodavca / Opomena pred utuženje. Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i iznašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Žirant se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno, da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Navedene mere poslovne banke se sprovode uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu Opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

4. Radnje pred utuženje/Pokretanje vansudskog postupka namirenja/Pokretanje sudskog postupka.

U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno, kontaktiraju žiranta i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.

Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana kašnjenja u otplati kredita.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.

Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.

Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke zavisno od ugovornih klauzula mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

Lizing kompanije, čini se imaju manje sluha za probleme svojih dužnika – naime, kod ovih kompanija je pravilo da svakom klijentu koji ne uplati tri rate po lizing ugovoru plene vozilo uzeto na lizing.  

NAJGORA OPCIJA – NEODAZIVANJE NA POZIVE BANKE

Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama.

Možda i najteža kazna za korisnika kredita je ta, što ako kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj banci u Srbiji, obzirom da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.

Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje, koje gotovo sve banke počinju da odobravaju bez naknada. Reč je o saradnji poslovnih banaka sa Narodnom bankom Srbije na održavanju nivoa plasmana banaka iz prethodne godine. Tim sporazumom je dogovoreno da banke refinansiraju kredite klijentima koji nisu u docnji više od 60 dana na taj način da im mesečnu ratu smanje za 20% ili da im najmanje 12 meseci produže rok otplate kredita. Ova pogodnost bi mogla mnogima, koji plaćaju rate po srednjem kursu strane valute da omogući manji pritisak na kućni budžet. Sem toga, sve je više korisnika kredita koji reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare i time smanjuju visinu mesečne rate ili rizik od kretanja kursa.

NAJPRE OTPIS KAMATE, PA GLAVNICE

Zanimljivo je da većina banaka pri vođenju evidencije o otplati kredita, najpre otpisuje obračunatu kamatu po kreditu, a tek nakon otplate iste, narednim ratama kredita pokriva glavnicu kredita. Tako se dešava npr. da kod gotovinskih kredita na 24 meseca, prvih 6 meseci otplaćujete samo kamatu na pozajmljena sredstva. Ovo zbog toga što takav način obračuna ubrzava sudski postupak naplate ukoliko do njega dođe.

Osim toga, poslovne banke pre pokretanja sudskog postupka proglašavaju kredit dospelim u celosti i sama parnica se ne vodi oko kašnjenja u otplati, već oko celokupnog preostalog duga sa obračunatom redovnom i zateznom kamatom.

 

(Izvor: Kamatica)

Beograd -- Interesovanje građana za stambene kredite u Srbiji manje je za čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tvrde bankari u Srbiji.

I dok bankari za to okrivljuju pre svega svetsku ekonomsku krizu, ali i strah građana od prihvatanja dugoročnih obaveza, Udruženje banaka iznosi nešto drugačije podatke po kojima je u odnosu decembar prošle - april ove godine broj stambenih kredita porastao za 19 procenata.

Razlog za taj rast je dospevanje na realizaciju kredita koji su odobreni poslednjih meseci 2008. U agencijama za nekretnine kažu da je pad u kupovini stanova kao i uzimanju stambenih kredita doveo do blagog pojeftinjenja kvadrata. Statistički podaci pokazuju da u odnosu kraj prošle godine - prva četiri meseca ove stambeni krediti beleže rast. Veroljub Dugalić iz Udruženja banka ističe da je u pitanju rast od 19 procenata, ali i objašnjava da je taj rast u stvari posledica realizacije kredita uzetih krajem 2008.

„Nikada nisu bili povoljniji stambeni krediti, kamatne stope su recimo između pet i osam procenata. E sada zašto je ovoliki rast u prvom delu – pa procedura oko odobravanja stambenih kredita traje malo duže, pa recimo oni koji su to započeli u novembru ili decembru početkom godine su realizovali te stambene kredite. Po pravilu ta procedura traje dva – tri meseca. Evo sada imamo izvesno smirivanje, verovatno svi očekuju šta će biti sa ukupnom ekonomskom situacijom takoda je blaga stagnacija kada su u pitanju stambeni krediti u aprilu“, objašnjava on.

Međutim, potražnja za stambenim kreditama u odnosu na prethodna dva meseca je minimalna. Tako je recimo odnos mart – april zabeležio rast stambenih kredita za samo 0,6 odsto. Iako bankari kažu da su stambeni krediti povoljniji nego ikada do sada, mnogi građani međutim ne razmišljaju da se upuste u to.

Rade Šević iz Hipo Alpe Adria banke za B92 kaže da je pad u odnosu na isti period prošle godine čak 20 odsto, i pored toga što je banka snizila kamatne stope na stambene kredite. „U poređenju sa istim periodima protekle godine pad se može protumačiti kao značajan. On je započeo u poslednjem kvartalu prošle godine, a najvećim delom je uzrokovan finansijskom krizom. Postoji naravno i određena strepnja kod građana. Kod nas je realno stanje stvari zasnovano na samoj tražnji za kreditima, koja je od oktobra prošle godine na nižem nivou. Dakle broj zahteva za kreditima je smanjen, samim tim i broj odobrenih kredita“, kaže on.

Da postoji stagancija posebno u tražnji za kupovinu stanova primećuju i u agencijama za prodaju nekretnina i kao glavni razlog za takav trend ističu ekonomsku krizu. Miroslav Cvetković iz agencije Cvetković – Roškov kaže da je pad tražnje doveo i do izvesnog pada cena stanova, jer se cene kvadrata vraćaju na nivo iz marta prošle godine.

„Rezultat svega toga jeste da su cene nekretnina pale u određenom iznosu i da su polako postale stabilne odnosno vraćaju se na nivo na kome su bile marta 2008. Od početka aprila do kraja avgusta meseca cene su rasle zbog velike potražnje, a male ponude. Sada se krediti u manjem obimu dele, nepovoljniji su ali su i dalje način da građani dođu do stana. Tržište nekretnina živi nezavsino od kredita, a to tržište je u odnosu na januar-februar kada je bilo u totalnom zastoju, sada prilično živo i postaje sve življe“, navodi Roškov.

I dok u agencijama za prodaju nekretnina primećuju da tržište polako oživljava, tome se i te kako nadaju i bankari. Veroljub Dugalić ukazuje da pojedini ekonomski pokazatelji u svetu nagoveštavaju da kriza polako jenjava. Zato sa smirivanjem krize i očekuje rast korišćenja stambenih kredita.

„Smirivanje opšte ekonomske situacije će svakako uticati vrlo podsticajno na rast stambenih kredita jer u ovakvim okolnostima ako vi imate slične mesečne izdatke za stanarinu koju plaćate kao što vam je mesečna rata kod banke, uvek ćete se opredeliti za stambene kredite. Mi još uvek imamo veliki nesklad između potražnje za stambenim jedinicama i ponude koja postoji na tržištu upravo zato što u dužem periodu nismo imali tu stambenu gradnju i zbog velikog pritiska tražnje mislim da će se nastaviti trend rasta, naravno pod uslovom da ukupna ekonomska situacija bude bila nešto bolja nego što je bila u poslednjem kvartalu prošle godine“, kaže on.

Na trend stagnacije i pada uzimanja stambenih kredita utiče i odluka vlade da se privremeno obustavi izdavanje subveniocnisanih kredita koje pomaže država. Tu su i psihološki momenti gde se građani zbog ekonomske krize ne odlučuju na dodatno zaduživanje, ali i činjenica da na kamate u Srbiji mnogo baš i ne utiče spuštanje kamatnih stopa u evropskim bankama.

U udruženju banaka objašnjavaju da sa padom kamatne stope raste dodatak na rizik odnosno povećavaju se bankarske marže. Ako se na to doda i skok evra jasno je zašto rate kredita u Srbiji nisu pojeftinile.

(Izvor: B92)