Nastavak intervjua sa Biljanom Avramović, osnivačem i menadžerom građevinskog klastera "Dunđer".
Gde je i kada Dunđer registrovan?
Klaster je zvanično registrovan kod Ministarstva za državnu upravu i loklnu samoupravu u Beogradu 11.06.2008. kao udruženje građana, obzirom da klaster, kao pravno-institucioinalni oblik, još uvek nije predviđen našom važećom pravnom regulativom.
Neophodno je napomenuti da se klaster, kao neprofitna organizacija, ne može baviti privrednom delatnošću i sticati sredstva, tako da je pitanje njegovog finansiranja ostavljeno samim članicama, koje nemaju obavezu plaćanja članarine. Naglašavam da klasteru niko nije ni na kakav način finansijski pomogao, niti na nivou opštine, niti na nivou grada, niti na nivou regiona, čak ni privredna komora ili bilo koja državna institucija sa regionalnog ili gradskog nivoa. U cilju pronalaženja izvora finansiranja, klaster „Dunđer“ je konkurisao sa nekoliko projekata kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i ono je ocenilo projekte najvećim ocenama i refundiralo deo troškova koji je utrošen na realizaciju tih projekata. To je, za sada, jedina institucija od koje su dobijena bilo kakava finansijska sredstva i to isključivo u vidu refundacije.
Kako je organizovan klaster?
Organi klastera su:
- Skupština
- Upravni odbor
- Nadzorni odbor i
- Sekretar
Klaster ima svoja pravna akta kojima se reguliše rad klastera i to su:
- Osnivački akt,
- Statut,
- Pravilnik o radu i
- Kodeks
Radna tela klastera su njegovi resorni odbori kojih ima 8 i rad klastera se uglavnom odvija kroz ove odbore.
Koje aktivnosti je sproveo klaster Dunđer?
Mislim da ću to najbolje objasniti predstavljanjem rezultata koje je naš građevinski klaster DUNĐER postigao u svojoj prvoj godini postojanja (11.06.2008. – 11.06.2009.).
Pre svega, postavio se kao prvi problem, pitanje informatičke nepovezanosti članica klastera pa je u tu svrhu prvo napravljen web sajt klastera www.dundjer.co.rs sa zadatkom da prati rad klastera i da promoviše sledeće pravce njegovog delovanja:
- Formiranje baze podataka svih inženjera građevine i arhitekture koji su diplomirali na niškom Građevinskoarhitektonskom fakultetu od njegovog osnivanja 1960. do danas.
- Formiranje baze podataka licenciranih inženjera unutar klastera
- Formiranje na web sajtu klastera ponude i potražnje (berze):
- Berza Nekretnina
- Berza Materijala
- Berza Radne snage
- Berza Inženjera i arhitekata
- Berza Kapitala
- Brža razmena informacija i saznanja
- ON LINE savetovanja
- ON LINE pravne konsultacije
- ON LINE finansijske konsultacije
- ON LINE ekspertske konsultacije
Sa kolikim brojem članova je počeo klaster Dunđer i koliko ih ima sada?
Klaster je počeo sa 12 članova a sada ih ima preko 70. Otvorena su i predstavništva u Beogradu, Novom Sadu i Knjaževcu, a planiraju se u Soko banji i Aleksincu.
Kako ste povezali tako veliki broj članova?
Da, to je takođe predstavljalo problem. Evo zašto. Sajt je pružao i sada pruža informacije o svim aktivnostima klastera, radu njegovih resornih odbora i svemu što predstavlja eksterne informacije. Međutim, kad se radi o razmeni informacija unutar članica klastera bilo je potrebno nešto drugo, gde bi članice ostavljale svoje poruke, obaveštenja, pozive, oglase koji su se ticali njih samih a ne nekoga spolja.
Za potrebe te i takve interne komunikacije napravljena je Virtual Private Network (VPN) koja je zamišljena tako da može da omogući svim članicama koje poseduju brz internet da pristupaju serveru i ostavljaju sve one podatke koji su od interesa za ostale članice. Pogodnosti Virtual Private Network-a su u mogućnosti pristupa svojim fajlovima sa bilo kog udaljenog računara, što je od velikog značaja kad se nalazite na gradilištu ili drugde na terenu. Osim toga VPN omogućava simultan rad na jednom istom projektu više projektanata koji rade na različitim sektorima.
Gde je klaster Dunđer u poređenju sa Evropom?
Da bi vas u Evropi shvatali ozbiljno, morate prvo ispuniti nekoliko uslova:
- učlaniti se u referentnu međunarodnu asocijaciju BuildingSMART, (čiji smo deo postali odmah nakon konstituisanja)
- imati uveden sistem kvaliteta ISO 9001, (što smo sproveli za 13 naših članica)
- poslovati na bazi FIDIC uslova ugovaranja, (tek nas čeka i neće biti lako)
- uvesti informacione sisteme u zgrade (BIM), (kod nas je tek u povoju)
- graditi uz poštovanje principa energetske efikasnosti, (kod nas se, još uvek, nedovoljno pažnje obraća na to)
- projektovati i upravljati rizicima u građevinarstvu, (kod nas se svodi na donošenje akta o proceni rizika radnih mesta)
- elektronsko upravljanje celokupnim procesom rada – project management ERP (kod nas ga smatraju nepotrebnim)
- ekološka gradnja i zaštita životne sredine – environmental engineering (na poslednjem mestu po važnosti)
Očigledno je da se nešto moralo učiniti po pitanju hvatanja koraka sa razvijenim zemljama Evrope u pogledu stručnog usavršavanja i tehnološkog razvoja klastera kroz razvoj ljudskih resursa i edukacije. Informatičko povezivanje je zahtevalo kod članica ojačanje njihove informatičke baze i softverski (osposobljavanje za korišćenje računara) i hardverski (kupovinu računara).
Za svrhe održavanja informatičkih kurseva (kako iz opšte informatike tako i iz inženjerske informatike) održavanja prezentacija novih tehnologija, edukacija i workshopova, neophodno je bilo projektovati jedan specijalizovani edukacioni centar. Tako je nastao ERIC (edukacionorazvojno- informatički centar) klastera Dunđer, opremljen sa 14 umreženih računara, stalno konektovanih na internet, serverom, 3 printera, video-bimom, skenerom, platnom, projektorom, digitalnim foto-aparatom i kamerom, klima uređajem. Sva oprema je sa licenciranim softverom, a pored opreme tu je i kompjuterska biblioteka sa preko 100 naslova i brojnim stručnim časopisima.
U proteklih godinu dana u ERIC-u su održane sledeće aktivnosti, besplatne za članice klastera
Brojni kursevi iz oblasti:
- inženjerske informatike,
- opšte informatike,
- uvođenja ISO standarda 9001,
- prekvalifikacije i dokvalifikacije za radnike
- deficitarnih struka, i drugi
Stručna predavanja iz oblasti:
- procene rizika u građevinarstvu
- energetske efikasnosti
- licenciranja
- uvođenja informacionih tehnologija u zgrade (BIM)
- BuildingSMART i druge.
Da li klaster prati razvoj novih tehnologija?
Naravno. Predstavnici klastera su do sada učestvovali na brojnim stručnim usavršavanjima, seminarima i sajmovima, kako kod nas, tako i u svetu. Na žalost i ovde je izostala bilo kakva finansijska podrška, koja bi omogućila većem broju članova da uzmu učešća u ovakvim događajima. I ovde je, naravno, nelojalna državna konkurencija došla do izražaja, jer je strah državnih službenika da će izgubiti bitku sa inovativnim tehnološkim procesima, inicirao da se veliki broj njih, o državnom trošku, šalje na razna stručna usavršavanja a da se pri tom na kvalitetu njihove usluge i servisa ne dobija ništa. Razlog ovome leži u davno prevaziđenoj tezi da okosnicu privatnog sektora čine isključivo neobrazovani ljudi, za razliku od državnih službenika koji to obrazovanje poseduju. Ne treba ni spominjati koliko je ovo uverenje pogrešno i koliko štete prouzrokuje i odliv novca na pogrešnu stranu.
Kakva je budućnost klastera kod nas?
Generalno govoreći, ukoliko zaista postoji volja da se krene putem udruživanja po klasterskom principu, neophodno bi bilo napraviti otklon od svih bivših komunističkih modela udruživanja i napraviti potpuno suprotan sistem u čijem centru bi se nalazio privatnik. Uloga države pri tom bi bila da bude potpora i da pruža zakonski, institucionalni i infrastrukturni okvir za njegov rast i razvoj. A kakva je situacija kod nas? Kod nas, kad je građevinarstvo u pitanju, taj privatnik je investitor, koji ulaže svoj novac, znanje i vreme, rizikujući da mu se država pojavi, pod protekcionističkim uslovima, kao nelojalni konkurent i svojom neodgovornom politikom, preko noći sav trud i rad obezvredi. To znači da, ni klasteri, ni biznis inkubatori, ni industrijski parkovi, ni agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, ni mnoge druge državne institucije, ne treba da budu utočište za novootpuštene radnike državne uprave, ili državne službenike, koji su postali tehnološki višak gašenjem prevaziđenih birokrtaskih institucija.
Klasteri treba da budu okosnica regionalizacije Srbije; klasteri su, u suštini, ti regioni na koje treba da bude podeljena Srbija, ali po striktno ekonomskim, a ne po administrativnim principima. Tako da bi, na primer, asfaltiranje neke deonice puta ili otvaranje fakulteta ili više škole, zavisilo od ekonomske snage, potreba i resursa tog regiona. Razvoj regiona bi bio diktiran i uslovljen isključivo ekonomskim razlozima, što bi dovelo do znatnog pojeftinjenja državnih servisa, jer bi mnogi servisi bili ustupljeni privatnicima i time smanjili državno monopolsko ponašanje.
