Magazin NekretnineSrbije.biz - Nekretnine | Uređenje prostora | Građevinarstvo

Prvi deo intervjua sa Biljanom Avramović, osnivačem i menadžerom građevinskog klastera "Dunđer".

Šta je u stvari klaster?
Klaster predstavlja udruživanje po principu javno-privatnog partnerstva tzv. 3P (Private Public Partnership), pri čemu se interesno međusobno povezuju mala i srednja predzeća specijalizovana u okviru jedne privredne grane unutar određene geografske oblasti sa državnim organima, predstavnicima lokalne samouprave i resornim ministarstvom po pitanju građevinske i sveukupne razvojne politike jednog regiona. Konkretno, osnovni cilj osnivanja našeg klastera „Dunđer“ je unapređivanje rada i poslovanja preduzeća iz građevinske delatnosti u niškom regionu.

Kome je klaster namenjen?
Klaster, svakako nije namenjen monopolistima, tj. velikim državnim kompanijama, nastalim na ruševinama pokradenih državnih giganata, koji su preko noći privatizovani a u koje smo svi ulagali decenijama. Klaster je potreban onim malim i srednjim preduzećima koja, svuda u svetu čine okosnicu ekonomije, i koja usled protekcionističkog delovanja državnih monopolskih kompanija imaju suženi prostor delovanja na tržištu i ne mogu da dođu do velikih poslova. Njima je klaster namenjen.

Na žalost, neuspešni modeli povezivanja iz bivših vremena, kojih smo se jedva oslobodili, utiču da se privrednici još uvek sa dozom nepoverenja odnose prema novim modelima udruživanja, pogotovu kad je u pitanju partnerstvo sa državnim institucijama koje se i dalje ponašaju kao otuđeni centri moći.

Kako je naša privreda danas usitnjena, nepovezana i prilično zastarela u poređenju sa razvijenim zemljama Evrope, ovu okolnost su iskoristile multinacionalne kompanije iz okruženja i napravile prodore na naše tržište, pozicionirajući se tamo gde je prirodno da svoje mesto zauzmu domaće firme. Primeri za to se nalaze svuda oko nas. Zato je naivno očekivati da će to mimoići građevinsku delatnost.

Koje su prednosti udruživanja u klaster?
Komparativne prednosti klastera su višestruke i evo nekih od njih:
• Objedinjavanje firmi specijalizovanih za poslove projektovanja, izgradnje, inženjeringa i izvođenja radova
• Objedinjavanje radne snage usko specijalizovane u oblasti građevinarstva
• Zajedničko korišćenje prozvodnih resursa
• Zajedničko ulaganje u istraživanje i razvoj
• Formiranje zajedničkog projektnog biroa
• Objedinjavanje edukacija u oblasti novih tehnologija
• Objedinjeni transport i marketing
• Objedinjeni dobavljači i usluge, itd.

Šta to praktično znači? To znači da ukoliko dođe strani  investitor, koji je spreman da ulaže u našu zemlju ili ovaj region, biće potrebno obezbediti veliki broj građevinskih radnika svih profila, kompletnu mehanizaciju, velike količine građevinskog materijala, projektante, usaglašeni monitoring tokom izvođenja radova, itd. Nijedna od firmi pojedinačno nije u stanju da obezbedi sama sve što je potrebno za jedan tako veliki poduhvat, ali više kompanija, udruženih u klaster, može da odgovori ovakvom izazovu. Slična je situacija i kod prodora na međunarodno tržište.
Nekadašnju međunarodnu reputaciju naših graditelja, moguće je povratiti jedino pružanjem sveobuhvatne ponude koja bi sadržala kompletnu uslugu i potpuno zaokružen proces po principu od skice do ključa u ruke.

Gde je DUNĐER u svemu tome i otkuda baš sedište u Nišu?
Uzroci toga što je sedište klastera DUNĐER u Nišu, a ne u Beogradu i što je upravo u građevinskoj delatnosti, su uzjamno povezani. Naime, stalnom beogradizacijom Srbije, a zadnjih godina i centralizacijom, sve je  premešteno u Beograd, čak i ono što prirodno pripada gradu Nišu. To je, s jedne strane, imalo za posledicu da izvođenje svih većih građevinskih poslova pripadne Beogradu i beogradskim firmama, tako da se kapital odlivao u glavni grad, a sa druge strane, dodatnim komplikovanjem procedura oko dobijanja građevinske dozvole (ukupno 26 instanci), za veliki broj izvoda, potvrda i drugih papira stalno je potrebno ići za Beograd, kao i za razrešavanje bilo kog problema nastalog na relaciji investitor – monopolska državna institucija (elektrodistribucija, telekom, itd) što beskonačno produžava i nepotrebno poskupljuje cenu gradnje pre nego što je i počela. Osim toga, potreba da se ozbiljne, referentne firme koje se bave investiranjem i postoje 15 ili 20 godina, odvoje od velikog broja novoosnovanih mešetarskih ili fantomskih firmi, koje se bave nadogradnjama i višestrukim preprodajama istih ili nepostojećih stanova i odgovorne su za veliki broj prevara koje su građanima pričinile veliku štetu.

Sa svim ovim problemima se svakodnevno susreće svaka investitorska kuća, a da pri tome sama ne može da se izbori za rešenje, jer institucije nemaju sluha za pojedinačne probleme već zahtevaju sistematizovan i obrazložen zahtev i organizovan nastup pred državnim organima, da bi ih uzeli u razmatranje.

Do čega to dovodi u praksi? Da bi vas videli i čuli, čak i u  sopstvenom gradu, da bi vas prepoznali kao partnera za pregovaračkim stolom, da bi mogli da utičete na bilo koje  pitanje od značaja za struku, da bi mogli da se uopšte borite za svoj položaj a protiv nelojalne konkurencije, neophodno je da se udružite ili će vas prestići oni koji su to shvatili pre vas.