Nastavak intervjua sa Biljanom Avramović, osnivačem i menadžerom građevinskog klastera "Dunđer".

Gde je i kada Dunđer registrovan?

Klaster je zvanično registrovan kod Ministarstva za državnu upravu i loklnu samoupravu u Beogradu 11.06.2008. kao udruženje građana, obzirom da klaster, kao pravno-institucioinalni oblik, još uvek nije predviđen našom važećom pravnom regulativom.

Neophodno je napomenuti da se klaster, kao neprofitna organizacija, ne može baviti privrednom delatnošću i sticati sredstva, tako da je pitanje njegovog finansiranja ostavljeno samim članicama, koje nemaju obavezu plaćanja članarine. Naglašavam da klasteru niko nije ni na kakav način finansijski pomogao, niti na nivou opštine, niti na nivou grada, niti na nivou regiona, čak ni privredna komora ili bilo koja državna institucija sa regionalnog ili gradskog nivoa. U cilju pronalaženja izvora finansiranja, klaster „Dunđer“ je konkurisao sa nekoliko projekata kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i ono je ocenilo projekte najvećim ocenama i refundiralo deo troškova koji je utrošen na realizaciju tih projekata. To je, za sada, jedina institucija od koje su dobijena bilo kakava finansijska sredstva i to isključivo u vidu refundacije.

Kako je organizovan klaster?

Organi klastera su:

• Skupština
• Upravni odbor
• Nadzorni odbor i
• Sekretar

Klaster ima svoja pravna akta kojima se reguliše rad klastera i to su:

• Osnivački akt,
• Statut,
• Pravilnik o radu i
• Kodeks

Radna tela klastera su njegovi resorni odbori kojih ima 8 i rad klastera se uglavnom odvija kroz ove odbore.

Koje aktivnosti je sproveo klaster Dunđer?

Mislim da ću to najbolje objasniti predstavljanjem rezultata koje je naš građevinski klaster DUNĐER postigao u svojoj prvoj godini postojanja (11.06.2008. – 11.06.2009.).

Pre svega, postavio se kao prvi problem, pitanje informatičke nepovezanosti članica klastera pa je u tu svrhu prvo napravljen web sajt klastera www.dundjer.co.rs sa zadatkom da prati rad klastera i da promoviše sledeće pravce njegovog delovanja:

• Formiranje baze podataka svih inženjera građevine i arhitekture koji su diplomirali na niškom Građevinskoarhitektonskom fakultetu od njegovog osnivanja 1960. do danas.
• Formiranje baze podataka licenciranih inženjera unutar klastera
• Formiranje na web sajtu klastera ponude i potražnje (berze):
  • Berza Nekretnina
  • Berza Materijala
  • Berza Radne snage
  • Berza Inženjera i arhitekata
  • Berza Kapitala

• Brža razmena informacija i saznanja
  • ON LINE savetovanja
  • ON LINE pravne konsultacije
  • ON LINE finansijske konsultacije
  • ON LINE ekspertske konsultacije

Sa kolikim brojem članova je počeo klaster Dunđer i koliko ih ima sada?

Klaster je počeo sa 12 članova a sada ih ima preko 70. Otvorena su i predstavništva u Beogradu, Novom Sadu i Knjaževcu, a planiraju se u Soko banji i Aleksincu.

Kako ste povezali tako veliki broj članova?

Da, to je takođe predstavljalo problem. Evo zašto. Sajt je pružao i sada pruža informacije o svim aktivnostima klastera, radu njegovih resornih odbora i svemu što predstavlja eksterne informacije. Međutim, kad se radi o razmeni informacija unutar članica klastera bilo je potrebno nešto drugo, gde bi članice ostavljale svoje poruke, obaveštenja, pozive, oglase koji su se ticali njih samih a ne nekoga spolja.

Za potrebe te i takve interne komunikacije napravljena je Virtual Private Network (VPN) koja je zamišljena tako da može da omogući svim članicama koje poseduju brz internet da pristupaju serveru i ostavljaju sve one podatke koji su od interesa za ostale članice.  Pogodnosti Virtual Private Network-a su u mogućnosti pristupa svojim fajlovima sa bilo kog udaljenog računara, što je od velikog značaja kad se nalazite na gradilištu ili drugde na terenu. Osim toga VPN omogućava simultan rad na jednom istom projektu više projektanata koji rade na različitim sektorima.

Gde je klaster Dunđer u poređenju sa Evropom?

Da bi vas u Evropi shvatali ozbiljno, morate prvo ispuniti nekoliko uslova:

• učlaniti se u referentnu međunarodnu asocijaciju BuildingSMART, (čiji smo deo postali odmah nakon konstituisanja)
• imati uveden sistem kvaliteta ISO 9001, (što smo sproveli za 13 naših članica)
• poslovati na bazi FIDIC uslova ugovaranja, (tek nas čeka i neće biti lako)
• uvesti informacione sisteme u zgrade (BIM), (kod nas je tek u povoju)
• graditi uz poštovanje principa energetske efikasnosti, (kod nas se, još uvek, nedovoljno pažnje obraća na to)
• projektovati i upravljati rizicima u građevinarstvu, (kod nas se svodi na donošenje akta o proceni rizika radnih mesta)
• elektronsko upravljanje celokupnim procesom rada – project management ERP (kod nas ga smatraju nepotrebnim)
• ekološka gradnja i zaštita životne sredine – environmental engineering (na poslednjem mestu po važnosti)

Očigledno je da se nešto moralo učiniti po pitanju hvatanja koraka sa razvijenim zemljama Evrope u pogledu stručnog usavršavanja i tehnološkog razvoja klastera kroz razvoj ljudskih resursa i edukacije. Informatičko povezivanje je zahtevalo kod članica ojačanje njihove informatičke baze i softverski (osposobljavanje za korišćenje računara) i hardverski (kupovinu računara).

Za svrhe održavanja informatičkih kurseva (kako iz opšte informatike tako i iz inženjerske informatike) održavanja  prezentacija novih tehnologija, edukacija i workshopova, neophodno je bilo projektovati jedan specijalizovani edukacioni centar. Tako je nastao ERIC (edukacionorazvojno- informatički centar) klastera Dunđer, opremljen sa 14 umreženih računara, stalno konektovanih na internet, serverom, 3 printera, video-bimom, skenerom, platnom, projektorom, digitalnim foto-aparatom i kamerom, klima uređajem. Sva oprema je sa licenciranim softverom, a pored opreme tu je i kompjuterska biblioteka sa preko 100 naslova i brojnim stručnim časopisima.

U proteklih godinu dana u ERIC-u su održane sledeće aktivnosti, besplatne za članice klastera

Brojni kursevi iz oblasti:

• inženjerske informatike,
• opšte informatike,
• uvođenja ISO standarda 9001,
• prekvalifikacije i dokvalifikacije za radnike
• deficitarnih struka, i drugi

Stručna predavanja iz oblasti:

• procene rizika u građevinarstvu
• energetske efikasnosti
• licenciranja
• uvođenja informacionih tehnologija u zgrade (BIM)
• BuildingSMART i druge.

Da li klaster prati razvoj novih tehnologija?

Naravno. Predstavnici klastera su do sada učestvovali na brojnim stručnim usavršavanjima, seminarima i sajmovima, kako kod nas, tako i u svetu. Na žalost i ovde je izostala bilo kakva finansijska podrška, koja bi omogućila većem broju članova da uzmu učešća u ovakvim događajima. I ovde je, naravno, nelojalna državna konkurencija došla do izražaja, jer je strah državnih službenika da će izgubiti bitku sa inovativnim tehnološkim procesima, inicirao da se veliki broj njih, o državnom trošku, šalje na razna stručna usavršavanja a da se pri tom na kvalitetu njihove usluge i servisa ne dobija ništa. Razlog ovome leži u davno prevaziđenoj tezi da okosnicu privatnog sektora čine isključivo neobrazovani ljudi, za razliku od državnih službenika koji to obrazovanje poseduju. Ne treba ni spominjati koliko je ovo uverenje pogrešno i koliko štete prouzrokuje i odliv novca na pogrešnu stranu.

Kakva je budućnost klastera kod nas?

Generalno govoreći, ukoliko zaista postoji volja da se krene putem udruživanja po klasterskom principu, neophodno bi bilo napraviti otklon od svih bivših komunističkih modela udruživanja i napraviti potpuno suprotan sistem u čijem centru bi se nalazio privatnik. Uloga države pri tom bi bila da bude potpora i da pruža zakonski, institucionalni i infrastrukturni okvir za njegov rast i razvoj. A kakva je situacija kod nas? Kod nas, kad je građevinarstvo u pitanju, taj privatnik je investitor, koji ulaže svoj novac, znanje i vreme, rizikujući da mu se država pojavi, pod protekcionističkim uslovima, kao nelojalni konkurent i svojom neodgovornom politikom, preko noći sav trud i rad obezvredi. To znači da, ni klasteri, ni biznis inkubatori, ni industrijski parkovi, ni agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, ni mnoge druge državne institucije, ne treba da budu utočište za novootpuštene radnike državne uprave, ili državne službenike, koji su postali tehnološki višak gašenjem prevaziđenih birokrtaskih institucija.

Klasteri treba da budu okosnica regionalizacije Srbije; klasteri su, u suštini, ti regioni na koje treba da bude podeljena Srbija, ali po striktno ekonomskim, a ne po administrativnim principima. Tako da bi, na primer, asfaltiranje neke deonice puta ili otvaranje fakulteta ili više škole, zavisilo od ekonomske snage, potreba i resursa tog regiona. Razvoj regiona bi bio diktiran i uslovljen isključivo ekonomskim razlozima, što bi dovelo do znatnog pojeftinjenja državnih servisa, jer bi mnogi servisi bili ustupljeni privatnicima i time smanjili državno monopolsko ponašanje.

Prvi deo intervjua sa Biljanom Avramović, osnivačem i menadžerom građevinskog klastera "Dunđer".

Šta je u stvari klaster?
Klaster predstavlja udruživanje po principu javno-privatnog partnerstva tzv. 3P (Private Public Partnership), pri čemu se interesno međusobno povezuju mala i srednja predzeća specijalizovana u okviru jedne privredne grane unutar određene geografske oblasti sa državnim organima, predstavnicima lokalne samouprave i resornim ministarstvom po pitanju građevinske i sveukupne razvojne politike jednog regiona. Konkretno, osnovni cilj osnivanja našeg klastera „Dunđer“ je unapređivanje rada i poslovanja preduzeća iz građevinske delatnosti u niškom regionu.

Kome je klaster namenjen?
Klaster, svakako nije namenjen monopolistima, tj. velikim državnim kompanijama, nastalim na ruševinama pokradenih državnih giganata, koji su preko noći privatizovani a u koje smo svi ulagali decenijama. Klaster je potreban onim malim i srednjim preduzećima koja, svuda u svetu čine okosnicu ekonomije, i koja usled protekcionističkog delovanja državnih monopolskih kompanija imaju suženi prostor delovanja na tržištu i ne mogu da dođu do velikih poslova. Njima je klaster namenjen.

Na žalost, neuspešni modeli povezivanja iz bivših vremena, kojih smo se jedva oslobodili, utiču da se privrednici još uvek sa dozom nepoverenja odnose prema novim modelima udruživanja, pogotovu kad je u pitanju partnerstvo sa državnim institucijama koje se i dalje ponašaju kao otuđeni centri moći.

Kako je naša privreda danas usitnjena, nepovezana i prilično zastarela u poređenju sa razvijenim zemljama Evrope, ovu okolnost su iskoristile multinacionalne kompanije iz okruženja i napravile prodore na naše tržište, pozicionirajući se tamo gde je prirodno da svoje mesto zauzmu domaće firme. Primeri za to se nalaze svuda oko nas. Zato je naivno očekivati da će to mimoići građevinsku delatnost.

Koje su prednosti udruživanja u klaster?
Komparativne prednosti klastera su višestruke i evo nekih od njih:
• Objedinjavanje firmi specijalizovanih za poslove projektovanja, izgradnje, inženjeringa i izvođenja radova
• Objedinjavanje radne snage usko specijalizovane u oblasti građevinarstva
• Zajedničko korišćenje prozvodnih resursa
• Zajedničko ulaganje u istraživanje i razvoj
• Formiranje zajedničkog projektnog biroa
• Objedinjavanje edukacija u oblasti novih tehnologija
• Objedinjeni transport i marketing
• Objedinjeni dobavljači i usluge, itd.

Šta to praktično znači? To znači da ukoliko dođe strani  investitor, koji je spreman da ulaže u našu zemlju ili ovaj region, biće potrebno obezbediti veliki broj građevinskih radnika svih profila, kompletnu mehanizaciju, velike količine građevinskog materijala, projektante, usaglašeni monitoring tokom izvođenja radova, itd. Nijedna od firmi pojedinačno nije u stanju da obezbedi sama sve što je potrebno za jedan tako veliki poduhvat, ali više kompanija, udruženih u klaster, može da odgovori ovakvom izazovu. Slična je situacija i kod prodora na međunarodno tržište.
Nekadašnju međunarodnu reputaciju naših graditelja, moguće je povratiti jedino pružanjem sveobuhvatne ponude koja bi sadržala kompletnu uslugu i potpuno zaokružen proces po principu od skice do ključa u ruke.

Gde je DUNĐER u svemu tome i otkuda baš sedište u Nišu?
Uzroci toga što je sedište klastera DUNĐER u Nišu, a ne u Beogradu i što je upravo u građevinskoj delatnosti, su uzjamno povezani. Naime, stalnom beogradizacijom Srbije, a zadnjih godina i centralizacijom, sve je  premešteno u Beograd, čak i ono što prirodno pripada gradu Nišu. To je, s jedne strane, imalo za posledicu da izvođenje svih većih građevinskih poslova pripadne Beogradu i beogradskim firmama, tako da se kapital odlivao u glavni grad, a sa druge strane, dodatnim komplikovanjem procedura oko dobijanja građevinske dozvole (ukupno 26 instanci), za veliki broj izvoda, potvrda i drugih papira stalno je potrebno ići za Beograd, kao i za razrešavanje bilo kog problema nastalog na relaciji investitor – monopolska državna institucija (elektrodistribucija, telekom, itd) što beskonačno produžava i nepotrebno poskupljuje cenu gradnje pre nego što je i počela. Osim toga, potreba da se ozbiljne, referentne firme koje se bave investiranjem i postoje 15 ili 20 godina, odvoje od velikog broja novoosnovanih mešetarskih ili fantomskih firmi, koje se bave nadogradnjama i višestrukim preprodajama istih ili nepostojećih stanova i odgovorne su za veliki broj prevara koje su građanima pričinile veliku štetu.

Sa svim ovim problemima se svakodnevno susreće svaka investitorska kuća, a da pri tome sama ne može da se izbori za rešenje, jer institucije nemaju sluha za pojedinačne probleme već zahtevaju sistematizovan i obrazložen zahtev i organizovan nastup pred državnim organima, da bi ih uzeli u razmatranje.

Do čega to dovodi u praksi? Da bi vas videli i čuli, čak i u  sopstvenom gradu, da bi vas prepoznali kao partnera za pregovaračkim stolom, da bi mogli da utičete na bilo koje  pitanje od značaja za struku, da bi mogli da se uopšte borite za svoj položaj a protiv nelojalne konkurencije, neophodno je da se udružite ili će vas prestići oni koji su to shvatili pre vas.

Na sednici Vlade Republike Srbije usvojena je uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisane kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini kojom će za građane biti obezbeđene povoljne cene izgrađenih stanova.

Po uredbama koje je usvojila Vlada, cena kvadrata u drugoj zoni u Beogradu trebalo bi da bude oko 1.600 evra, u trećoj zoni 1.290 evra i četvrtoj 945 evra.
U Nišu i Kragujevcu prva zona će koštati 900 evra, dok će druga biti 695 evra.
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne izgradnja 10.000 jeftinih stanova, najpre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a izgradnja u ostalim gradovima u Srbiji će zavisiti od interesovanja.
Za izgradnju jeftinih stanova obezbđene su dve milijarde dinara, a država će subvencinoisati deo kamate koja se obračunava po kamatnoj stopi od sedam odsto godišnje po odobrenom kreditu, dok se prosečna kamata kreće od devet do deset odsto.
Očekuje se da će prvi građani koji budu kupili jeftine stanove u njih moći da se usele sledeće godine.
Konkurs za kreditiranje neprofitnih stanova biće najpre objavljen u "Službenom glasnik", početekom sledeće nedelje.

Izvor: Poslovno jutro

Beograd -- Do kraja sedmice Ministarstvo infrastrukture će konačno imati tačne podatke o nelegalnoj gradnji na nivou cele Srbije.

Pomoćnik ministra Aleksandra Damnjanović Petrović, nadležna za građevinu i urbanizam kaže da su prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim dokumentima sve opštine u Srbiji bile dužne da dostave spiskove o nelegalnim objektima na svojoj teritoriji.

Inače Pravilnik o legalizaciji bespravnih objekata, donet krajem oktobra kao prvi podzakonski akt neophodan za primenu novog Zakona o planiranju i izgradnji, ovih dana pretrpeti prve izmene.

Damnjanović - Petrović kaže da su i sa postojećim tekstom opštine mogle da rade na predmetima legalizacije i da je njima istekao rok za donošenje odluka kojima će na svojoj teritoriji moći građanima da olakšaju taj proces.

"Reč je o odlukama koliko rastojanje može da bude između stambenih objekata, kolika spratnost i drugim detaljima koji bi mogli da budu prepreka legalizaciji", napiminje pomoćnica ministra i podseća da će u aktuelnom pravilniku prvo biti promenjen član 3 jer je tu reč o tehničkoj omašci.

Naime, u prvom stavu tog člana precizirano je da legalizaciji podležu objekti koji su stavljeni pod krov, urađena fasadna stolarija i gde je razvedena instalacija unutar zgrade. Zabunu je izazvao sledeći stav prema kome bi i građevine samo sa stubovima i krovom takođe mogli da se legalizuju, ali nam je objašnjeno da je greškom izostavljen uslov za to: da je nalog za zaustavljanje gradnje razlog zbog koga objekat ima nizak stepen završenosti.

U lokalnim samoupravama očekuju i da se još neke nedoumice reše izmenom pravilnika.

"Potrebno je da se još preciziraju uslovi za legalizaciju objekata u zaštićenim prirodnim dobrima, kao i za porodične kuće veće od 150 kvadrata, za četvorospratnice ili zgrade više od 22 metra. Takođe, potrebno je da se utvrdi procedura za konverziju sadašnjeg prava korišćenja zemljišta na kome je izgrađena kuća u pravo svojine, ali je to moguće uraditi i naknadno, posle procedure legalizacije", kaže Enisa Agović Hoti, sekretar Sekretarijata za urbanizam, građevinske, stambene i komunalne poslove i saobraćaj u Pančevu.

Ona dodaje da se u primeni novog Zakona o planiranju i gradnji, na terenu javio i problem saglasnosti za gradnju na parcelama koje imaju više vlasnika.Međutim, povodom tog pitanja Vrhovni sud je razrešio dilemu i u slučaju da se suvlasnici nisu protivili tokom gradnje, njihovo osporavanje u procesu legalizacije sud smatra zloupotrebom prava.

Rok za završetak izgradnje

Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandra Damnjanović-Petrović naglašava da ranije nije bio predviđen rok za završetak objekta, zbog čega na teritoriji zemlje, a posebno u Beogradu postoji veliki broj započetih, a nezavršenih građevina. „Činjenica je da lokalna samouprava trpi štetu zbog takvih „kostura“ jer ne samo da ruže grad nego su i opštinski budžeti uskraćeni za naplatu poreza na imovinu. Postojeće stanje pokušaće da poprave poreske mere, ali ubuduće će investitor imati ne samo rok za početak nego i za završetak gradnje, čije prekoračenje će povlačiti prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu“, kaže ona.

Izvor: B92