Javni arhitektonski konkurs za idejno rešenja rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu biće raspisan 12. avgusta, najavljeno je na konferenciji za novinare Ministarstva kulture Srbije.

Očekujemo dovoljan broj dobrih projekata koji će omogućiti da se Narodni muzej što pre rekonstruiše, naglasio je ministar kulture Srbije Nebojša Bradić. Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja u Beogradu Branislav Mitrović istakao je da je otvoreni, javni konkurs najbolji način za izbor idejnog rešenja za rekonstrukciju muzeja. Nije svejedno kako će Narodni muzej izgledati na tom prostoru, rekao je Mitrović.

Prema njegovim rečima, struka će, po okončanju konkursa, moći da kaže kako će izledati ova važna kuća srpske kulture.I predsedtavnici Saveza arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda ocenili su da je javni konkurs najbolje rešenje za rekonstrukciju nacionalnog muzeja. Mislim da je dobro što imamo javni konkurs jer je to prvi korak ka cilju, a ako je prvi korak dobar, šansa da se stigne na cilj je veća, rekao je predsednik Saveza arhitekata Srbije Jovan Mitrović.

Izvor: http://www.fonet.rs

Beograd -- Ministarstvo prostornog planiranja nije pripremilo kriterijume prema kojima će utvrđivati ko će moći da kupi stan u okviru programa jeftine stanogradnje.

Zbog neutvrđenih kriterijuma moglo bi da se desi da korupcija upliva u projekat gradnje jeftinih stanova.

Jedino je poznato da će do stana moći da dođe osoba koja nikada nije kupovala nekretninu, ali nije jasno šta će se desiti ukoliko za jedan stan bude više takvih kandidata i da li će u slučaju gužve podmićivanje biti „adut“ za dolazak do ključeva.

Interesovanje je već sada veliko iako radovi nisu ni počeli, a da su zainteresovana lica spremna na sve svedoči i sve češće raspitivanje pojedinaca o eventualnoj vezi u komisiji koja bi mu omogućila da dođe na listu za stan.

U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje tvrde da nikakava komisija neće odlučivati o tome ko će moći da kupi subvencionisane kvadrate.

„Ceo koncept jeftine stanogradnje zasnovan je na principu tržišta i prilikom prodaje se od toga neće odstupiti. Sama uredba kojom je program definisan reguliše da se kao kupci mogu javiti oni kojima je to prva kupovina stana i kupci će to dokazivati u izjavi koju potpisuju pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću“, kaže za Danas Nemanja Komazec, državni sekretar u tom Ministarstvu.

"Ko pre devojci" - njegov stan

S druge strane, on dodaje da ukoliko interesovanje kupaca bude veće od broja stanova u ponudi, do ugovora će doći onaj „ko pre stigne devojci“.

I u Građevinskoj direkciji Srbije, koja je investitor prvog projekta jeftine stanogradnje u beogradskom naselju Banjica, kažu da nije planirano formiranje komisije.

„Rezervacija stana za koji je potencijalni kupac zainteresovan biće moguća kada projekti budu gotovi i kada budemo znali površinu i raspored jedinica. Za sada, postoji spisak građana koji su ostavili kontakt telefone, kako bismo im javili kada će moći da uđu u proceduru“, kaže za Danas Dragana Nović iz službe marketinga Direkcije.

Međutim, ona nije pojasnila da li će ljudi koji se sada nalaze na spisku imati i prednost pri kupovini ili će se na spisak ulaziti po nekom drugom kriterijumu.

Goran Rodić, sekretar Udruženja građevinske industrije u Privrednoj komori Srbije, ne isključuje mogućnost formiranja nekog koordinacionog tela koje će, u slučaju da tražnja premaši ponudu, utvrđivati da li svi prijavljeni kupci ispunjavaju uslove za konkurisanje. „To je izuzetno povoljna ponuda, subvencionišu se i kvadrati, a i kupci imaju mogućnost da dobiju kredite u kojima deo kamate pokriva država i nesumnjivo je da će interesovanja biti“ kaže Rodić i dodaje da se program ne iscrpljuje izgradnjom stanova na Banjici.

Do kraja godine, očekuje se da Direkcija okonča i dogovore oko ustupanja još nekoliko vojnih lokacija, u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, a program je otvoren i za druge državne institucije koje imaju mogućnost da ustupe lokacije u zamenu za određen broj stanova.

„Razgovori se vode i o drugim lokacijama, a u program još nisu uključeni privatni investitori“, navodi Rodić.

Tender krajem meseca

Prvi tender za izbor firmi koje će graditi objekte na lokaciji bivše kasarne na Banjici, Građevinska direkcija Srbije raspisaće krajem ovog meseca.

Svi detalji čak ni iz najavljenog tendera još nisu dovoljno poznati, a u GDS nismo mogli da saznamo detalje o naselju čija se izgadnja planira „jer je politika menadžmenta da se o projektu govori tek kada bude završen i odobren“.

Ono što je do sada poznato jeste da će na mestu bivše kasarne „4. juli“ nići oko 5.000 stanova ukupne površine 52.500 kvadrata, a na tržištu će se naći oko 4.000 kvadrata, s obzirom na to da je 21 odsto površine namenjen Vojsci Srbije u zamenu za ustupljenu lokaciju. Novoizgrađeno naselje biće opremljeno kompletnom infrastrukturom, koja podrazumeva vrtić, dom zdravlja, školu i ostale sadržaje.

Izvor:B92

Gradnja oko 5.000 jeftinih stanova na prostoru beogradske kasarne "Stepa Stepanović" počeće, najverovatnije, krajem avgusta ili početkom septembra, izjavio je sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Goran Rodić.

-Mislim da će Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, koje je u to uključeno od početka, vrlo brzo obaviti svoj deo posla. Ostalo je da druga ministarstva obezbede finansijska sredstva i druge potrebe da bi se taj posao realizovao - rekao je Rodić.
On je kazao da PKS još nema informacije kada će finansijska konstrukcija biti zatvorena, dodajući da građevinaska operativa čeka taj posao.

- Mnogo je veliko interesovanje za taj posao, ne samo kod izvođača radova, nego i kod kupaca, zbog cene kvadrata od 1.290 evra u toj zoni - rekao je Rodić.
On je istakao da će država sigurno sa takvim merama moći da pospeši građevinsku operativu ne samo u Beogradu već i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i svuda gde postoji državno zemljište.
Rodić je kazao da to što će cena stanova biti primerena kupovnoj moći stanovništva nikako ne znači da će biti izgrađeni na uštrb kvaliteta, kao i da će na toj lokaciji biti primenjene najnovije tehnologije i materijali koji se trenutno koriste u EU.
Na prostoru kasarne, prema njegovim rečima, biće pretežno izgrađeni jednosobni, jednoiposobni, dvosobni i možda trosobni stanovi.
Moderni stambeni kompleks će pored stanova imati i garaže, tržne centre, ambulante, obdaništa i škole, dodao je Rodić.

Ministri odbrane i životne sredine i prostornog planiranja, Dragan Šutanovac i Oliver Dulić, ranije su najavili da će na prostoru kasarne "Stepa Stepanović" u avgustu početi izgradnja modernog stambeno-poslovnog kompleksa sa više od 5.000 stanova.
Šutanovac je kazao da će Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije pripasti, po ugovoru sa Građevinskom direkcijom Srbije, 21 odsto izgrađenih površina na prostoru kasarne na Voždovcu, odnosno oko 52.500 metara kvadratnih.
Dulić je najavio da će cena kvadratnog metra stambenog prostora iznositi 1.290 evra.
Nosilac projekta je, u ime Vlade Srbije, Građevinska direkcija Srbije koja će deo kompleksa graditi sopstvenim sredstvima, a deo iz bankarskih kredita, u skladu sa Uredbom o subvencionisanju finansiranja radi omasovljenja stambene izgradnje.
Sa druge strane, stručnjaci upozoravaju da je srpska građevinska operativa pred kolapsom, jer su građevinske firme enormno zadužene, kao i da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija.

Izvor: Danas.rs

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić potpisao je danas ugovor sa osam banaka koje će biti uključene u projektno finansiranje jeftine stanogradnje, istakavši da će cena tih stanova biti 1.290 evra po kvadratu i da očekuje da će gradnja početi krajem jula ili početkom avgusta.

Ugovor je potpisan sa "Komercijalnom bankom", "Folks bankom", "Unikredit bankom", "Rajfajzen bankom", "Bankom inteza", "AIK" i "Metals bankom".
Dulić je na konferenciji za novinare, nakon potpisivanja ugovora, rekao da u ovom trenutku postoji zainteresovanost građevinske operative za izgradnju 500.000 kvadrata stambenog prostora u svim gradovima.

On je najavio mogućnost da već od sledeće nedelje Direkcija za građevinsko zemljište grada Beograda uđe u pregovore sa bankama o izgradnji 5.000 stanova na lokaciji kasarne "4. juli" na Voždovcu.

Ministar je naveo da će se ministarstvo angažovati za dobijanje dozvole za tu lokaciju, što je uslov za početak gradnje.

Dulić očekuje da će se građani početi da otkupljuju stanove čim budu uvereni da je izgradnja počela.

Prema njegovim rečima, država će subvencionisati kamatu koju će odobravati banke u vrednosti do sedam odsto, dok će ostatak kamate, u zavisnosti od uslova banaka, plaćati građevinska firma koja konkuriše za sredstva.

Da bi se ubrzala procedura, građevinske kompanije će moći da krenu sa gradnjom čim dobiju lokacijsku dozvolu kako se ne bi čekala administracija i dozvole koje moraju da odobri lokalna samouprava, rekao je ministar i podsetio da će građevinska dozvola biti neophodna u trenutku priključenja na infrastrukturu, kao i za završetak objekta.

Dulić je poručio da stan nikad neće biti jeftiniji i da očekuje da će kupovna moć građana u narednom periodu porasti, što će im omogućiti da obezbede krov nad glavom.

Izvor: Blic

KONKURS za izbor izvođača radova na izgradnji 5.000 stanova, na lokaciji gde se trenutno nalazi kasarna „4. juli“ u Beogradu, trebalo bi da bude raspisan u julu, saznaju „Novosti“. Do tada, investitor, a to je država, treba da pripremi projektnu dokumentaciju i obezbedi lokacijsku i građevinsku dozvolu.
Posao će u ime Vlade Srbije najverovatnije voditi Građevinska direkcija Srbije. Stotinu objekata sa po 50 stanova u roku od godinu i po trebalo bi da nikne na parceli od oko 14 hektara. Pošto se ova lokacija nalazi delom u drugoj, a delom u trećoj beogradskoj zoni, maksimalna cena kvadrata je 1.590, odnosno 1.290 evra.
Prema uredbi koju je donela Vlada Srbije, država će, dakle, prva pokrenuti projekat masovne stanogradnje i tako, gotovo „iz mrtvih“, podići građevinsku operativu zemlje. Kod Trošarine, gde se nalazi kasarna „4. juli“, biće sazidano bruto 360.000, odnosno neto 300.000 kvadratnih metara. Biće to tipska gradnja, koja će, zahvaljujući kvadraturi koja je planirana, i te kako pojeftiniti cenu stana. Naravno, biće ugrađeni kvalitetni materijali, ali, čim je količana veća, i cena ide dole. Sve ovo zapravo znači da bi kvadrat mogao u prodaji da bude i jeftiniji nego što je maksimalnom cenom određeno. Jer, maksimalna cena se, pre svega, odnosi na investitore, koji sami treba da obezbede zemljište, lokacijsku i upotrebnu dozvolu, a od države imaju samo beneficije da im plaća sedam odsto kamate za projektno finansiranje.
- Cena stanova kod Trošarine biće sigurno primamljiva za većinu podstanara - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije. - Lokacija je već dobrim delom opremljena infrastrukturom, a stanove će graditi firme koje ponude najbolje uslove. Siguran sam da će to biti preduzeća prepoznatljiva u građevinskoj industriji, ona koja imaju stručne kadrove, reference, adekvatnu opremu za takvu masovnu izgradnju. Pošto je to lokacija koju koristi Vojska, deo stanova će svakako biti na raspolaganju VS, a deo MUP.
Ovaj projekat omogućiće proizvodnju oko 300.000 kvadrata parketa, oko 200.000 fasadnih i unutrašnjih otvora, milione komada opeke, desetine hiljada tona gvožđa i cementa, a zaposliće direktno i indirektno više hiljada radnika. Kako kaže Rodić, ovaj projekat smanjiće i socijalne tenzije, koje iz dana u dan rastu.

INVESTITORI
Veliko je interesovanje građevinske operative i investitora koji imaju lokacije da se uključe u projekat masovne stanogradnje - kaže Rodić. - Za samo nekoliko dana javili su se investitori koji nameravaju da izgrade pola miliona kvadrata u Srbiji. To daje nadu da će građevinska industrija u Srbiji krenuti napred. Sav uloženi novac u takvu vrstu radova veoma brzo se vraća, oplemenjuje, a i država puni budžet.

Izvor: Novosti

TRIMO INŽENjERING ULOŽIO 4,5 MILIONA EVRA U 36 Ha PRIGRADSKE POSLOVNE ZONE ŠIMANOVCI

Beograd, 11. februar 2010 – Usled razvoja poslovnih i industrijskih zona u poslednjih nekoliko godina, primetan je trend preseljenja sedišta ili poslovnih podružnica nekih kompanija ka rubnim delovima grada ili u neposrednu blizinu glavnog grada.

Neke kompanije žele da objedine više poslovnica, pa je preseljenje logičan potez i to je pravi način za uštede u logistici i podizanje kvaliteta poslovanja, ističu stručnjaci za upravljanje nekretninama. Troškovi tako mogu da se smanje za čak 50 odsto.

Među najpoznatijim kompanijama koje su se iselile ili delimično preselile iz samog Beograda u mirnije okruženje su JUB, ITM Group, DonCafe, Trimo inženjering, Milšped, a naselja u okolini Beogrаda kao što su Šimanovci ili Krnješevci – postaju svojevrsni zamajac ekonomskog rasta u periodu posle 2000. godine.

Među prednostima takvog koncepta poslovanja ističu se jeftinije zemljište, manje troškova, kao i jeftinija radna snaga. Takođe, na takvim lokacijama nema problema s parkiranjem. Sa druge strane, tu su problemi uglavnom vezani za transport zaposlenih do radnog mesta, ali najviše zato što su novi kadrovi manje zainteresovani za posao koji im je od mesta stanovanja udaljen više od 20 kilometara.

Ta okolnost išla je na ruku nezaposlenima iz opštine Pećinci, koja u poslednjih nekoliko godina beleži najmanju stopu nezaposlenosti u Srbiji, minimalnih 4,5 odsto. (Radi poređenja, prema nekim podacima stopa nezaposlenosti u EU iznosi 8 – 12 odsto, dok je u ovom trenutku, usled posledica svetske ekonomske krize u nekim zemljama Unije – dostigla čak 20 odsto.)

Trimo inženjering je jedna od kompanija koja je preselila deo poslovanja u poslovno-proizvodni objekat u Šimanovcima. Najveće prednosti koje su zabeležene su bolje korišćenje kapitalne imovine kompanije i rešavanje pitanja oko prometa i transporta sirovina i proizvoda.

Koliko se strateški razmišlja u kompaniji Trimo pokazuju i investicije. Osim 12 miliona evra uloženih u najsavremeniju fabriku za krovne i fasadne sisteme, kompanija je investirala više od 4,5 miliona evra za kupovinu 36 ha zemljišta u Pećincima, uz sam autoput Beograd - Zagreb, što je bila druga po visini investicija cele Trimo grupe za 2008. godinu.

Ta investicija omogućila je obogaćenje ponude Trima na polju kompletnih rešenja i inženjeringa, jer osim izvođenja objekata od početne ideje do realizacije (završenog objekta), sada u Trimo inženjeringu investitorima može da se ponudi konkretna infrastrukturom opremljena parcela, spremna za izgradnju. To za investitore znači velike uštede u vremenu i novcu, kao i naporima za obezbeđenje neophodne dokumentacije za početak izgradnje. Ukratko, to znači da investitor treba samo da precizira tip objekta i potrebe koje on treba da ispuni.

Smernica za rukovođenje u ovoj vrsti investicija u Trimu je veoma pažljivo praćenje podataka od ključne važnosti, npr. onih koji vode prepoznavanju novih rubnih delova gradova gde će da se odvija budući rast poslovnih zona, da bi se taj razvoj koristio na najbolji mogući način.

Beograd -- Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja pozvalo je banke da se prijave za kreditiranje jeftinih stanova.

Na Internet sajtu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja objavljen je javni poziv za prijavljivanje banaka u cilju subvencionisanja kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini.

Banke koje odobravaju kredite za finansiranje stambene izgradnje, pozvane su da podnesu prijavu za zaključenje ugovora o regulisanju međusobnih odnosa sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, ukoliko žele da učestvuju u poslovima odobravanja kredita sa subvencionisanom kamatom za stambenu izgradnju.

Uz prijavu za zaključenje ugovora banka podnosi dokumentaciju iz koje se može sagledati njeno poslovanje, među kojima su i informacije o dosadašnjoj poslovnoj praksi banke u poslovima finansiranja stambene izgradnje.

Informacije o visini prosečne kamatne stope u periodu 2008. do 2009. godine, kao i o visini provizija, naknada i obimu odobrenih kredita za isti period, obimu nedospelih kredita do kraja 2009. godine za tu vrstu kreditiranja, broju i bruto površini stanova izgrađenih odobrenim kreditnim sredstvima.

Prednost bankama koje daju najnižu kamatu

O izboru banaka sa kojima će zaključiti ugovor odlučivaće ministarstvo, a prednost će imati banke koje ponude povoljne uslove kreditiranja što će se ceniti, pre svega, u odnosu na predložene kamatne stope, provizije i ostale troškove u vezi sa finansiranjem stambene izgradnje.

Vlada Srbije je, inače, 21. januara usvojila Uredbu o finasiranju izgradnji 10.000 jeftinih stanova u 2010. godini, koja bi za nekoliko meseci trebalo najpre da počne u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a izgradnja u ostalim gradovima u Srbiji će zavisiti od interesovanja.

Cene kvadrata u Beogradu od 1.595 do 945 evra

Uredbom su utvrđene maksimalne cene kvadrata po zonama - u Beogradu će kvadrat u drugoj zoni koštati 1.595 evra, u trećoj zoni 1.290 evra i četvrtoj 945 evra. U ostalim zonama cena kvadrata u glavnom gradu biće 895 evra, s tim što se neće graditi u prvoj i ekstra zoni.

U Novom Sadu cena kvadrata u prvoj zoni biće 1.100 evra, drugoj 895 evra, u Nišu i Kragujevcu prva zona će koštati 900 evra, druga 695 evra, a za stanove izgrađene u objektima na teritoriji ostalih gradova i opština u Srbiji cena kvadrata će biti 695 evra.

Izvor: B92

Nastavak intervjua sa Biljanom Avramović, osnivačem i menadžerom građevinskog klastera "Dunđer".

Gde je i kada Dunđer registrovan?

Klaster je zvanično registrovan kod Ministarstva za državnu upravu i loklnu samoupravu u Beogradu 11.06.2008. kao udruženje građana, obzirom da klaster, kao pravno-institucioinalni oblik, još uvek nije predviđen našom važećom pravnom regulativom.

Neophodno je napomenuti da se klaster, kao neprofitna organizacija, ne može baviti privrednom delatnošću i sticati sredstva, tako da je pitanje njegovog finansiranja ostavljeno samim članicama, koje nemaju obavezu plaćanja članarine. Naglašavam da klasteru niko nije ni na kakav način finansijski pomogao, niti na nivou opštine, niti na nivou grada, niti na nivou regiona, čak ni privredna komora ili bilo koja državna institucija sa regionalnog ili gradskog nivoa. U cilju pronalaženja izvora finansiranja, klaster „Dunđer“ je konkurisao sa nekoliko projekata kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i ono je ocenilo projekte najvećim ocenama i refundiralo deo troškova koji je utrošen na realizaciju tih projekata. To je, za sada, jedina institucija od koje su dobijena bilo kakava finansijska sredstva i to isključivo u vidu refundacije.

 

Kako je organizovan klaster?

Organi klastera su:

• Skupština
• Upravni odbor
• Nadzorni odbor i
• Sekretar

Klaster ima svoja pravna akta kojima se reguliše rad klastera i to su:

• Osnivački akt,
• Statut,
• Pravilnik o radu i
• Kodeks

Radna tela klastera su njegovi resorni odbori kojih ima 8 i rad klastera se uglavnom odvija kroz ove odbore.

 

 

Koje aktivnosti je sproveo klaster Dunđer?

Mislim da ću to najbolje objasniti predstavljanjem rezultata koje je naš građevinski klaster DUNĐER postigao u svojoj prvoj godini postojanja (11.06.2008. – 11.06.2009.).

Pre svega, postavio se kao prvi problem, pitanje informatičke nepovezanosti članica klastera pa je u tu svrhu prvo napravljen web sajt klastera www.dundjer.co.rs sa zadatkom da prati rad klastera i da promoviše sledeće pravce njegovog delovanja:

• Formiranje baze podataka svih inženjera građevine i arhitekture koji su diplomirali na niškom Građevinskoarhitektonskom fakultetu od njegovog osnivanja 1960. do danas.
• Formiranje baze podataka licenciranih inženjera unutar klastera
• Formiranje na web sajtu klastera ponude i potražnje (berze):
  • Berza Nekretnina
  • Berza Materijala
  • Berza Radne snage
  • Berza Inženjera i arhitekata
  • Berza Kapitala

• Brža razmena informacija i saznanja
  • ON LINE savetovanja
  • ON LINE pravne konsultacije
  • ON LINE finansijske konsultacije
  • ON LINE ekspertske konsultacije

Sa kolikim brojem članova je počeo klaster Dunđer i koliko ih ima sada?

Klaster je počeo sa 12 članova a sada ih ima preko 70. Otvorena su i predstavništva u Beogradu, Novom Sadu i Knjaževcu, a planiraju se u Soko banji i Aleksincu.

 

Kako ste povezali tako veliki broj članova?

Da, to je takođe predstavljalo problem. Evo zašto. Sajt je pružao i sada pruža informacije o svim aktivnostima klastera, radu njegovih resornih odbora i svemu što predstavlja eksterne informacije. Međutim, kad se radi o razmeni informacija unutar članica klastera bilo je potrebno nešto drugo, gde bi članice ostavljale svoje poruke, obaveštenja, pozive, oglase koji su se ticali njih samih a ne nekoga spolja.

Za potrebe te i takve interne komunikacije napravljena je Virtual Private Network (VPN) koja je zamišljena tako da može da omogući svim članicama koje poseduju brz internet da pristupaju serveru i ostavljaju sve one podatke koji su od interesa za ostale članice.  Pogodnosti Virtual Private Network-a su u mogućnosti pristupa svojim fajlovima sa bilo kog udaljenog računara, što je od velikog značaja kad se nalazite na gradilištu ili drugde na terenu. Osim toga VPN omogućava simultan rad na jednom istom projektu više projektanata koji rade na različitim sektorima.

 

Gde je klaster Dunđer u poređenju sa Evropom?

Da bi vas u Evropi shvatali ozbiljno, morate prvo ispuniti nekoliko uslova:

• učlaniti se u referentnu međunarodnu asocijaciju BuildingSMART, (čiji smo deo postali odmah nakon konstituisanja)
• imati uveden sistem kvaliteta ISO 9001, (što smo sproveli za 13 naših članica)
• poslovati na bazi FIDIC uslova ugovaranja, (tek nas čeka i neće biti lako)
• uvesti informacione sisteme u zgrade (BIM), (kod nas je tek u povoju)
• graditi uz poštovanje principa energetske efikasnosti, (kod nas se, još uvek, nedovoljno pažnje obraća na to)
• projektovati i upravljati rizicima u građevinarstvu, (kod nas se svodi na donošenje akta o proceni rizika radnih mesta)
• elektronsko upravljanje celokupnim procesom rada – project management ERP (kod nas ga smatraju nepotrebnim)
• ekološka gradnja i zaštita životne sredine – environmental engineering (na poslednjem mestu po važnosti)

 

Očigledno je da se nešto moralo učiniti po pitanju hvatanja koraka sa razvijenim zemljama Evrope u pogledu stručnog usavršavanja i tehnološkog razvoja klastera kroz razvoj ljudskih resursa i edukacije. Informatičko povezivanje je zahtevalo kod članica ojačanje njihove informatičke baze i softverski (osposobljavanje za korišćenje računara) i hardverski (kupovinu računara).

Za svrhe održavanja informatičkih kurseva (kako iz opšte informatike tako i iz inženjerske informatike) održavanja  prezentacija novih tehnologija, edukacija i workshopova, neophodno je bilo projektovati jedan specijalizovani edukacioni centar. Tako je nastao ERIC (edukacionorazvojno- informatički centar) klastera Dunđer, opremljen sa 14 umreženih računara, stalno konektovanih na internet, serverom, 3 printera, video-bimom, skenerom, platnom, projektorom, digitalnim foto-aparatom i kamerom, klima uređajem. Sva oprema je sa licenciranim softverom, a pored opreme tu je i kompjuterska biblioteka sa preko 100 naslova i brojnim stručnim časopisima.

U proteklih godinu dana u ERIC-u su održane sledeće aktivnosti, besplatne za članice klastera

Brojni kursevi iz oblasti:

• inženjerske informatike,
• opšte informatike,
• uvođenja ISO standarda 9001,
• prekvalifikacije i dokvalifikacije za radnike
• deficitarnih struka, i drugi

Stručna predavanja iz oblasti:

• procene rizika u građevinarstvu
• energetske efikasnosti
• licenciranja
• uvođenja informacionih tehnologija u zgrade (BIM)
• BuildingSMART i druge.

Da li klaster prati razvoj novih tehnologija?

Naravno. Predstavnici klastera su do sada učestvovali na brojnim stručnim usavršavanjima, seminarima i sajmovima, kako kod nas, tako i u svetu. Na žalost i ovde je izostala bilo kakva finansijska podrška, koja bi omogućila većem broju članova da uzmu učešća u ovakvim događajima. I ovde je, naravno, nelojalna državna konkurencija došla do izražaja, jer je strah državnih službenika da će izgubiti bitku sa inovativnim tehnološkim procesima, inicirao da se veliki broj njih, o državnom trošku, šalje na razna stručna usavršavanja a da se pri tom na kvalitetu njihove usluge i servisa ne dobija ništa. Razlog ovome leži u davno prevaziđenoj tezi da okosnicu privatnog sektora čine isključivo neobrazovani ljudi, za razliku od državnih službenika koji to obrazovanje poseduju. Ne treba ni spominjati koliko je ovo uverenje pogrešno i koliko štete prouzrokuje i odliv novca na pogrešnu stranu.

 

Kakva je budućnost klastera kod nas?

Generalno govoreći, ukoliko zaista postoji volja da se krene putem udruživanja po klasterskom principu, neophodno bi bilo napraviti otklon od svih bivših komunističkih modela udruživanja i napraviti potpuno suprotan sistem u čijem centru bi se nalazio privatnik. Uloga države pri tom bi bila da bude potpora i da pruža zakonski, institucionalni i infrastrukturni okvir za njegov rast i razvoj. A kakva je situacija kod nas? Kod nas, kad je građevinarstvo u pitanju, taj privatnik je investitor, koji ulaže svoj novac, znanje i vreme, rizikujući da mu se država pojavi, pod protekcionističkim uslovima, kao nelojalni konkurent i svojom neodgovornom politikom, preko noći sav trud i rad obezvredi. To znači da, ni klasteri, ni biznis inkubatori, ni industrijski parkovi, ni agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, ni mnoge druge državne institucije, ne treba da budu utočište za novootpuštene radnike državne uprave, ili državne službenike, koji su postali tehnološki višak gašenjem prevaziđenih birokrtaskih institucija.

Klasteri treba da budu okosnica regionalizacije Srbije; klasteri su, u suštini, ti regioni na koje treba da bude podeljena Srbija, ali po striktno ekonomskim, a ne po administrativnim principima. Tako da bi, na primer, asfaltiranje neke deonice puta ili otvaranje fakulteta ili više škole, zavisilo od ekonomske snage, potreba i resursa tog regiona. Razvoj regiona bi bio diktiran i uslovljen isključivo ekonomskim razlozima, što bi dovelo do znatnog pojeftinjenja državnih servisa, jer bi mnogi servisi bili ustupljeni privatnicima i time smanjili državno monopolsko ponašanje.