Beograd -- Predstavnici Programa američke organizacije USAID ukazali su da se u Srbiji loše gazduje građevinskim zemljištem u svojini države i da je korupcija učestala"
"Gradjevinsko zemljište je jedan od najvećih resursa ekonomskog razvoja kojim se u Srbiji ne upravlja na pravi način", istakla je Olga Kaganova iz Urban institituta iz Vašingtona.
Ona je ocenila da je za državu korisnije da se građevinsko zemljište prodaje na licitaciji, nego da se izdaje u dugoročni zakup, kako je sada predviđeno zakonom.
"U Srbiji je previše zemljišta namenjenog izgradnji industrijskih objekata i građevinskog zemljišta datog na korišćenje lokalnim komunalnim preduzećima", ocenila je Kaganova.
Ona zamera i to što država, umesto da odredi tržišnu cenu zemljišta, daje olašice za zakup investitorima koji obećavaju velika ulaganja i otvaranje novih radnih mesta.
Šef tima za pravne reforme programa USAIDa za podsticaj ekonomskog razvoja opština (MEGA) Dušan Vasiljević je rekao da su propisi, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji, razlog što je država loš gazda građevinskog zemljišta.
Praktično svo građevinsko zemljište, kako je objasnio, u svojini je države, a zemljištem gde nema objekata, raspolažu opštine koje ga daju na zakup na rok od 99 godina.
"Gradovi i opštine su prinuđeni da zemljište daju besplatno investitorima koji zaposle određeni broj radnika, i, kada se nađe takav inevstitor, organizuju polu-fiktivne licitacije, iako se unapred zna ko će dobiti zemljište", rekao je Vasiljević.
Mnogo je primera, kako je izneo, da su u privatizaciji preduzeća prodavana za iznose višestruko niže od vrednosti građevinskog zemljišta za koje je dato pravo korišćenja.
Vasiljević je istakao da se sve češće poljoprivredno zemljište pretvara u građevinsko, pogotovo duž najvažnijih puteva, a nedovoljno se koriste napušteni industrijski kompleksi.
"Cenu građevinskog zemljišta u Srbiji obara i to što se odlaže denacionalizacija jer se investitori plaše da će im zemljište koje uzmu u zakup, biti oduzeto", ocenio je on.
Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, kako je predložio, trebalo bi da se omogući prodaja građevinskog zemljišta, i da sadašnji zakupci imaju mogućnost doplate razlike do tržišne cene.
USAID (Američka agencija za medjunarodni razvoj) pokrenula je u oktobru 2005. godine program MEGA od 26 miliona dolara, da bi pomogla opštinama u podsticanju ekonomskog razvoja i poboljašanju kvaliteta života.